Ево како да кроз неколико кликова направите чоколаду на којој ће писати шта год пожелите

Генерације људи које су одрастале на овим просторима прошле су кроз много тога и лепог и ружног. Међутим, упркос свему, већина одраслих, када се присећа свог детињства и ране младости, има утисак да су ствари некад биле много боље и времена била много срећнија него ова садашња.

Ако се мало боље присетимо, сетићемо се да су некада и наши родитељи говорили како је све било дивно и узбудљиво кад су они били мали млади, а сада ништа не ваља. Исто је и са њиховим родитељима, нашим бакама и декама, прабакама и прадекама и свим осталим прецима... И бројна документа сачувана из древних времена садрже реченице у којима одрасли гунђају на младе, како ништа не разумеју, како им је све лако, како су неозбиљни, како су непажљиви. Али, да ли је то заиста истина?

Једна јапанска народна пословица чак каже “У осамнаестој је години и ђаво леп.” И стварно је тако. Упркос свим тешкоћама које су нас, данас одрасле, пратиле током одрастања, ипак је за већину младост најлепши период живота. Сви имамо лепе успомене на то доба, којих се радо сећамо.

Логично је онда поставити питање зашто долази до тога да, чим уђемо у године, постанемо цинични према младости и изговарамо реченице попут “Ова данашња омладина...” или “У моје време то није било...”.

Најновије истраживање Калифорнијског универзитета у Санта Барбари показало је да старији једноставно забораве какви су били као млади, како су се понашали и да их само треба подсетити на то.

Ипак, оно што чак и најмрзовољнијима међу нама остаје – јесу успомене на та нека срећнија и лепша времена. И то је управо оно на чему би требало да порадимо. Да научимо поново да креирамо лепе успомене, чак и онда када су времена тешка, баш као сада, када у читавом свету влада пандемија коронавируса.

Уосталом, замислите како ће клинци који данас одрастају памтити овај период. Питање је да ли ће се уопште сећати тога да те 2020. године нису ишли на море или да нису могли баш увек да се уживо друже са својим пријатељима. Али, они су нашли начина да једни другима покажу пажњу, тако да им све ово не пада толико тешко. Пре свега у виртуелном свету.

Они са својим другарима размењују поруке, чују се с њима путем апликација, праве журке преко видео-чета, размењују виртуелне чоколаде с поруком... И све ће то за њих једног дана бити лепа успомена. Успомена на нека срећна времена.

Чувени Франц Кафка је рекао: „Младост је срећна због способности да види лепоту. Свако ко сачува способност да види лепоту неће никада остарити.“ и управо је то оно што је нама одраслима потребно да бисмо и сами увидели да ова, али и свака друга проблематична ситуација, не би смела да нам представља препреку да стварамо добре успомене. А зашто не бисмо од младих учили како се то ради и то чинили виртуелним путем?

Један од најлепших начина да стварамо лепе успомене јесу мали знаци пажње. Сада можемо пријатеље, родитеље, родбину и све друге драге људе од којих смо раздвојени да обрадујемо виртуелном Најлепше жеље чоколадом са поруком личне природе. Овај предивни знак пажње можемо једни другима да пошаљемо и као линк и као фотографију путем друштвених мрежа или мејла.

Такође, не смемо да заборавимо ни на децу у нама, као и то да, с времена на време, треба да обрадујемо и себе. Љубитељима најфиније млечне чоколаде, то ће бити лако уз најновије Најлепше жеље чоколаде са поруком.

Још боље ћемо се осећати сада када знамо да од сваке продате Најлепше жеље млечне чоколаде са поруком пет динара одлази деци којој је наша пажња најпотребнија – пројектима организације Мусиц Арт Пројецт и Удружења На Пола Пута.

И за крај, сетимо се речи великог Јована Дучића: “Кад би младост имала философију стараца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.”