Evo kako da kroz nekoliko klikova napravite čokoladu na kojoj će pisati šta god poželite

Generacije ljudi koje su odrastale na ovim prostorima prošle su kroz mnogo toga i lepog i ružnog. Međutim, uprkos svemu, većina odraslih, kada se priseća svog detinjstva i rane mladosti, ima utisak da su stvari nekad bile mnogo bolje i vremena bila mnogo srećnija nego ova sadašnja.

Ako se malo bolje prisetimo, setićemo se da su nekada i naši roditelji govorili kako je sve bilo divno i uzbudljivo kad su oni bili mali mladi, a sada ništa ne valja. Isto je i sa njihovim roditeljima, našim bakama i dekama, prabakama i pradekama i svim ostalim precima... I brojna dokumenta sačuvana iz drevnih vremena sadrže rečenice u kojima odrasli gunđaju na mlade, kako ništa ne razumeju, kako im je sve lako, kako su neozbiljni, kako su nepažljivi. Ali, da li je to zaista istina?

Jedna japanska narodna poslovica čak kaže “U osamnaestoj je godini i đavo lep.” I stvarno je tako. Uprkos svim teškoćama koje su nas, danas odrasle, pratile tokom odrastanja, ipak je za većinu mladost najlepši period života. Svi imamo lepe uspomene na to doba, kojih se rado sećamo.

Logično je onda postaviti pitanje zašto dolazi do toga da, čim uđemo u godine, postanemo cinični prema mladosti i izgovaramo rečenice poput “Ova današnja omladina...” ili “U moje vreme to nije bilo...”.

Najnovije istraživanje Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari pokazalo je da stariji jednostavno zaborave kakvi su bili kao mladi, kako su se ponašali i da ih samo treba podsetiti na to.

Ipak, ono što čak i najmrzovoljnijima među nama ostaje – jesu uspomene na ta neka srećnija i lepša vremena. I to je upravo ono na čemu bi trebalo da poradimo. Da naučimo ponovo da kreiramo lepe uspomene, čak i onda kada su vremena teška, baš kao sada, kada u čitavom svetu vlada pandemija koronavirusa.

Uostalom, zamislite kako će klinci koji danas odrastaju pamtiti ovaj period. Pitanje je da li će se uopšte sećati toga da te 2020. godine nisu išli na more ili da nisu mogli baš uvek da se uživo druže sa svojim prijateljima. Ali, oni su našli načina da jedni drugima pokažu pažnju, tako da im sve ovo ne pada toliko teško. Pre svega u virtuelnom svetu.

Oni sa svojim drugarima razmenjuju poruke, čuju se s njima putem aplikacija, prave žurke preko video-četa, razmenjuju virtuelne čokolade s porukom... I sve će to za njih jednog dana biti lepa uspomena. Uspomena na neka srećna vremena.

Čuveni Franc Kafka je rekao: „Mladost je srećna zbog sposobnosti da vidi lepotu. Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu neće nikada ostariti.“ i upravo je to ono što je nama odraslima potrebno da bismo i sami uvideli da ova, ali i svaka druga problematična situacija, ne bi smela da nam predstavlja prepreku da stvaramo dobre uspomene. A zašto ne bismo od mladih učili kako se to radi i to činili virtuelnim putem?

Jedan od najlepših načina da stvaramo lepe uspomene jesu mali znaci pažnje. Sada možemo prijatelje, roditelje, rodbinu i sve druge drage ljude od kojih smo razdvojeni da obradujemo virtuelnom Najlepše želje čokoladom sa porukom lične prirode. Ovaj predivni znak pažnje možemo jedni drugima da pošaljemo i kao link i kao fotografiju putem društvenih mreža ili mejla.

Takođe, ne smemo da zaboravimo ni na decu u nama, kao i to da, s vremena na vreme, treba da obradujemo i sebe. Ljubiteljima najfinije mlečne čokolade, to će biti lako uz najnovije Najlepše želje čokolade sa porukom.

Još bolje ćemo se osećati sada kada znamo da od svake prodate Najlepše želje mlečne čokolade sa porukom pet dinara odlazi deci kojoj je naša pažnja najpotrebnija – projektima organizacije Music Art Project i Udruženja Na Pola Puta.

I za kraj, setimo se reči velikog Jovana Dučića: “Kad bi mladost imala filosofiju staraca, ne bi bilo na svetu ni jednog sunčanog dana.”