НИЈЕ ЛАКО БИТИ ЖЕНА! Ово свака дама мора да прочита 

Никада не бих мењала климакс за пубертет, каже једна дама у својим скоро педесетим годинама. Ју, рећи ћете, како то?

Да ли се сећате свог пубертета? Па, руку на срце, није то било баш најсрећније доба, како за нас, тако и за наше родитеље.

Тешко је бити дете

Пођимо од нас: порасли смо, руке и ноге непропорционалне телу, тело као џемпер број већи или број мањи, бубуљице, родитељи који нас нервирају до максимума и мало више. Буљење у огледала, сва огледала у кући, укључујући улазна врата од зграде, све излоге поред којих се пролази.

Па онда, сушење лица талком или пудером, разни препарати за негу коже који постоје на тржишту. Потом, коса која се масти, масти, сачувај боже. Па нас онда нико под капом небеском више не разуме, као да говоримо другим језиком.

Родитељи гњаве, приговарају, терају нас да учимо, иду код разредне сваки час, броје неоправдане, „шкртаре” на џепарцу. О, када ћу да напуним 18 година да одем од куће, питање је већине младих у пубертету. А и у друштву ме мало ко разуме. Или слушају неку „леву” музику, или гледају „леве” филмове, или… шта год је „левачки”. А и маторци слушају неку чудну музику, имају нека чудна сећања и понашања и уопште, чудни неки маторци.

Још траже и да сређујемо собу, намештамо кревет, не свађамо се са браћом и сестрама, долазимо кући на време које они одређују, не пуштају нас саме на летовање, све саме неподопштине. Као што рече једна девојка, сва у сузама: „Ви не знате колико је тешко бити дете.” Знамо, наравно. Јесте било давно, али памтимо.

Није шала

А климакс? И то добро знамо, и нешто је временски ближе од пубертета. Сложићемо се да није баш најпријатније доба у нашим животима. Врућина, сува кожа, коса која нема више сјаја, нокти који губе лепоту нокатне плоче, стања плакања без повода, несанице за време којих не знамо шта бисмо са собом.

Цео текст прочитајте на tosamja.media