Носим панталоне, а женско сам - Бубамара постала најпроблематичнија буба, а није ништа крива?

Јавност је очигледно заинтригирана случајем сина Цеце Ражнатовић, Вељка Ражнатовића и бубамара сукњице која је повезана са догађајем у предшколској установи у Тителу. 

Подсећамо, Ражнатовић је био видно узнемирен након што је његова супруга у вртићу затекла њихово дете у костиму бубамаре који није, према њиховом ставу примерен за дечаке, будући да је дечак носио сукњицу од тила. 

 Иако је првобитна реакција јавности указивала на то да је реч о пролазном негодовању родитеља, Ражнатовић је новим иступом на друштвеним мрежама показао да не одустаје од радикалних ставова према установи која брине о његовој деци. 

Цела ситуација покренула је лавину коментара и гле чуда, још једном поделила домаћу јавност. 

Док једни подржавају његову реакцију и сматрају да родитељи имају право да се питају какве се вредности преносе малишанима, други подсећају да су прерушавање, замена улога и глума одувек били део детињства, али и уметности.

Наиме, када се говори о овој ситуацији, многи су се запитали да ли смо заборавили како су изгледале дечје игре пре него што је готово сваки поступак почео да се посматра кроз призму идеологије и друштвених подела. 

Дечаци су на школским приредбама играли баке у дугим сукњама, девојчице каубоје и војнике, а маскенбали су били прилика да се деца играју.

У таквим ситуацијама нико није размишљао о томе да ли ће дечак који је обукао сукњу једног дана имати другачији поглед на себе или да ли ће девојчица која је играла витеза због тога променити свој идентитет.

Деци је било важно да се забаве, науче текст, добију понеки аплауз и уживају у улози коју су добили.

 Многи српски глумци током каријере тумачили су хомосексуалне ликове, играли љубавне односе са мушкарцима и учествовали у сценама које су захтевале потпуну трансформацију од њиховог приватног живота и све је на крају било ништа више него комично. 

Тако нас је Никола Симић одушевио у филму "Ћао инспекторе", а у целој поставци придружили су му се и Бата Живојиновић, Љуба Мољац, Бора Стјепановић, Даница Максимовић и Ташко Начић.

Због тога се намеће питање зашто се у случају једног дечака костим посматра као нешто што би могло да има далекосежне последице. 

Нико од наведених глумаца никада се није декларисао као припадник ЛГБТ популације, а многе девојчице волеле су, а и данас носе панталоне, а то не говори апсолутно ништа о њиховој сексуалној орјентацији.

Није лако бубамарцу, а посебно не ових дана

Посебно занимљив детаљ у целој причи јесте и чувена дечја песмица "Бубамарац" Арсена Дедића, коју су генерације малишана певушиле, не размишљајући о било каквим скривеним порукама, а можемо га тумачити на различите начине.

Стих "Није лако бубамарцу, бубамарином мушкарцу" многима је вратио успомене на детињство, песме, представе и безбрижне игре. Бубамарац је био симпатични јунак који тражи своју "Мару" а наилази на Клару и Сару, а бубамара је била један од омиљених ликова за дечје костиме и цртеже.

Управо због тога поједини корисници друштвених мрежа иронично су коментарисали читаву ситуацију, подсећајући да су се деца одувек прерушавала и да се од једног костима не може правити прича о нечијој будућности. 

Поједини су се нашалили и на рачун тога што је бубамара, која је деценијама била сасвим обичан мотив дечјих песама и игара, одједном постала повод за озбиљну друштвену расправу.

Било је и оних који су стали уз Вељка, истичући да родитељи имају право да изразе своје ставове о васпитању деце и вредностима које желе да им пренесу. 

Међутим, управо је та подељеност показала колико се различито данас посматрају ствари које су некада биле саставни део одрастања.

Девојчице носе панталоне

Сада се поставља питање једне мале девојчице. Уколико се маскира у каубоја, а не у барбику, да ли је то знак за узбуну?

Родитељи имају право да буду укључени у одрастање своје деце, да разговарају са васпитачима и да износе своје ставове. Ипак, постоји разлика између родитељске забринутости и приписивања скривених порука сваком костиму, играчки или улози коју дете изабере.

Да ли Пепе Твор уходи црно - белу мачку?

Детињство би требало да буде простор у којем малишани могу да истражују, маштају, глуме и прерушавају се, а одрасли у међувремену могу мало да "искулирају".