Сутра је празник који "доноси спас": Етнолог Срећковић нам открива шта никако не треба да радимо

У народу се верује да је ово један од „најсрећнијих дана у години“, али уз празник се вековима везују бројни обичаји и забране које су наши преци строго поштовали.

Зашто је Спасовдан посебан празник

Спасовдан се слави 40 дана након Васкрса и обележава дан када се Исус Христ вазнео на небо пред својим ученицима. Празник је у српском народу вековима имао велики значај, а посебно је поштован међу сточарима и земљорадницима.

Веровало се да управо на овај дан треба тражити заштиту за породицу, усеве, стоку и дом.

На Спасовдан се не раде тешки послови

Једно од најважнијих народних веровања каже да на Спасовдан не треба радити тешке физичке послове, посебно у пољу и око земље, како се не би призвали невреме, громови и несрећа.

Наши преци овај дан посвећивали су молитви, одмору и окупљању породице.

Ове ствари су наши стари посебно избегавали

Према старим обичајима:

• мушкарци се нису бријали
• жене се нису умивале
• деца се нису купала
• није се спавало преко дана

Веровало се да онај ко заспи на Спасовдан може бити поспан и тром током целе године.

Лесков крст као заштита дома

Посебан обичај био је прављење малих крстова од лескових гранчица. Ти крстићи стављали су се у дворишта, њиве, торове и куће као заштита од злих сила, болести и несреће.

Наши преци веровали су да леска има посебну заштитничку моћ и да доноси срећу и благостање.

Јагоде и цицвара обавезни на трпези

У многим крајевима Србије веровало се да баш на Спасовдан прво треба пробати јагоде, јер доносе срећу и берићет током целе године. Поред тога, традиционално се спремала и цицвара, старинско јело од млека, сира и кукурузног брашна.

Београд слави своју славу

Спасовдан је и слава града Београда. Традиционална литија пролази улицама престонице још од времена деспота Стефана Лазаревића, који је управо на овај празник прогласио Београд српском престоницом