Sutra je praznik koji "donosi spas": Etnolog Srećković nam otkriva šta nikako ne treba da radimo

U narodu se veruje da je ovo jedan od „najsrećnijih dana u godini“, ali uz praznik se vekovima vezuju brojni običaji i zabrane koje su naši preci strogo poštovali.

Zašto je Spasovdan poseban praznik

Spasovdan se slavi 40 dana nakon Vaskrsa i obeležava dan kada se Isus Hrist vazneo na nebo pred svojim učenicima. Praznik je u srpskom narodu vekovima imao veliki značaj, a posebno je poštovan među stočarima i zemljoradnicima.

Verovalo se da upravo na ovaj dan treba tražiti zaštitu za porodicu, useve, stoku i dom.

Na Spasovdan se ne rade teški poslovi

Jedno od najvažnijih narodnih verovanja kaže da na Spasovdan ne treba raditi teške fizičke poslove, posebno u polju i oko zemlje, kako se ne bi prizvali nevreme, gromovi i nesreća.

Naši preci ovaj dan posvećivali su molitvi, odmoru i okupljanju porodice.

Ove stvari su naši stari posebno izbegavali

Prema starim običajima:

• muškarci se nisu brijali
• žene se nisu umivale
• deca se nisu kupala
• nije se spavalo preko dana

Verovalo se da onaj ko zaspi na Spasovdan može biti pospan i trom tokom cele godine.

Leskov krst kao zaštita doma

Poseban običaj bio je pravljenje malih krstova od leskovih grančica. Ti krstići stavljali su se u dvorišta, njive, torove i kuće kao zaštita od zlih sila, bolesti i nesreće.

Naši preci verovali su da leska ima posebnu zaštitničku moć i da donosi sreću i blagostanje.

Jagode i cicvara obavezni na trpezi

U mnogim krajevima Srbije verovalo se da baš na Spasovdan prvo treba probati jagode, jer donose sreću i berićet tokom cele godine. Pored toga, tradicionalno se spremala i cicvara, starinsko jelo od mleka, sira i kukuruznog brašna.

Beograd slavi svoju slavu

Spasovdan je i slava grada Beograda. Tradicionalna litija prolazi ulicama prestonice još od vremena despota Stefana Lazarevića, koji je upravo na ovaj praznik proglasio Beograd srpskom prestonicom