Свака жена мора да зна: Ево шта би требало ОБАВЕЗНО да урадите уколико вам дођу ненајављени гости!

Били муж и жена. Драган и Цана. Не знам по ком основу су се моји познавали са њима, али долазили су обавезно на славу једном годишње и бар још једном током године.

Како у то време нисмо имали ни фиксни телефон, у госте се долазило и на препад, па ако никог нема код куће, нема везе, други пут.

У нашој кући увек је било живо. Мама и тата су говорили да су наша врата увек отворена и стварно, није прошао дан, а да неко није свраћао код нас. Мама је увек кувала више него што можемо да поједемо, јер: Може неко да наиђе, па ако је гладан…

Касније у животу и мени је требало дуго да схватим да не треба да кувам за петоро, већ за двоје.

Три златна зуба

Тако, једном, мама, тата и брат су негде отишли, а сестра и ја остале саме.

Кад, неко звони… Драган и Цана. Нисмо имале представу кад ће наши да се врате, али понављамо оно што се код нас стално чуло: „Изволите, уђите”. Уђу и седну. Ми изнеле кафу, слатко… све по реду. Она је имала два златна зуба, а муж један. Кезила се све време и показивала ми тај други златан зуб, као да је то нешто најлепше на свету. Око врата неколико златних ланчића, на кратким прстима прстен са огромним каменом, то је тада било модерно. У коси је имала толико лака, да је све било као уштиркано, свака длака је стајала као жица. О тим златним зубима је причала пола сата, како је имала неко старо злато, па је дала да га претопе и тако га је ставила у зубе.

Онда сестра и ја изнесемо и мезе, насецкамо и аранжирамо разне ђаконије. Они седе, служе се и смејуље. Кад су се заложили, видеше да нема маме и тате и одоше. После нам мама објашњавала да кад они нису код куће, не треба да служимо и хранимо било кога, да је довољна кафа за такве госте.

Цео текст прочитајте на tosamja.media