Svaka žena mora da zna: Evo šta bi trebalo OBAVEZNO da uradite ukoliko vam dođu nenajavljeni gosti!

Bili muž i žena. Dragan i Cana. Ne znam po kom osnovu su se moji poznavali sa njima, ali dolazili su obavezno na slavu jednom godišnje i bar još jednom tokom godine.

Kako u to vreme nismo imali ni fiksni telefon, u goste se dolazilo i na prepad, pa ako nikog nema kod kuće, nema veze, drugi put.

U našoj kući uvek je bilo živo. Mama i tata su govorili da su naša vrata uvek otvorena i stvarno, nije prošao dan, a da neko nije svraćao kod nas. Mama je uvek kuvala više nego što možemo da pojedemo, jer: Može neko da naiđe, pa ako je gladan…

Kasnije u životu i meni je trebalo dugo da shvatim da ne treba da kuvam za petoro, već za dvoje.

Tri zlatna zuba

Tako, jednom, mama, tata i brat su negde otišli, a sestra i ja ostale same.

Kad, neko zvoni… Dragan i Cana. Nismo imale predstavu kad će naši da se vrate, ali ponavljamo ono što se kod nas stalno čulo: „Izvolite, uđite”. Uđu i sednu. Mi iznele kafu, slatko… sve po redu. Ona je imala dva zlatna zuba, a muž jedan. Kezila se sve vreme i pokazivala mi taj drugi zlatan zub, kao da je to nešto najlepše na svetu. Oko vrata nekoliko zlatnih lančića, na kratkim prstima prsten sa ogromnim kamenom, to je tada bilo moderno. U kosi je imala toliko laka, da je sve bilo kao uštirkano, svaka dlaka je stajala kao žica. O tim zlatnim zubima je pričala pola sata, kako je imala neko staro zlato, pa je dala da ga pretope i tako ga je stavila u zube.

Onda sestra i ja iznesemo i meze, naseckamo i aranžiramo razne đakonije. Oni sede, služe se i smejulje. Kad su se založili, videše da nema mame i tate i odoše. Posle nam mama objašnjavala da kad oni nisu kod kuće, ne treba da služimo i hranimo bilo koga, da je dovoljna kafa za takve goste.

Ceo tekst pročitajte na tosamja.media