ДОКТОРКА АПЕЛУЈЕ - Прегледајте се од главе до пете, ово је први корак у препознавању РАКА КОЖЕ, а ово су фактори ризика
Уколико приметите било шта ново одмах на преглед.
Доласком сунчаног времена сви ћемо више бити изложењу УВ зрачењу па је потребно да обратио додату пажњу на младеже и промене на кожи. О овоме је за Курир говорила проф. др Лидијом Кандолф Секуловић, специјалистом дерматовенерологије и супспецијалистом онкологије са Војномедицинске академије у Београду о променана на младежима који су аларм за одлазак лекару.
Као први корак у превенцији меланома, проф. др Секуловић истиче редовни самопреглед коже.
- Да би се рано открио рак коже, важно је да прво обратимо пажњу на своју кожу и да је на сваких пар месеци прегледамо од главе до пете, укључујући и леђа која треба да погледамо у огледалу или уз помоћ чланова породице, и да видимо да ли се на кожи појавило нешто ново чега није било ту, нешто то је необично, као и на све друге промене које имамо на кожи, на нешто што расте и мења се током времена - каже проф. др Кандолф Секуловић и додаје:
- Ако се појави таква промена која можда на почеку личи на младеж, али ако расте, добија неправилни облик, ивице, добија или губи боју, има више од три боје, то је знак да та особа теба да се јави лекару који ће је упутити дерматологу, који ће урадити дермоскопију И одредити да ли је ту проену потребно хитно уклонити И проверити о чему се ради.
МЕТЕОРОЛОЗИ УПОЗОРАВАЈУ - Враћа се зима следеће недеље, ево како издржати промену температуре, спремите се
Ова ХРАНА Је природни ИЗВОР КОЛАГЕНА - Уврстите је у исхрану и кожа ће вам засијати
Чак иако се индикује хирушко уклањање промене, то Ii даље не значи увек да ће то бити рак коже, објашњава она.
- Ми са дермоскопом можемо да проверимо да ли је нешто потребно да се провери хистопатолошки или не.
Младеже не треба спаљивати
Професорка објашњава да младежи могу да се уклањају и из естетских и функционалних разлога, али је веома важно да се не спаљују разним методама, течним азотом, радиоталасима, ласерима и слично, него да се исеку и пошаљу на хистопатолошку анализу како би се проверило да ли је све било у реду са тим младежом.
- С друге стране, имамо и доста других промена на кожи: брадавице, себороични фиброми, меки ангиоми и тако даље, који некоме могу изледати ружно на кожи па да због тога желе да их уклоне и такве промене могу да се раде на ове начине које сам поменула, дакле: радиоталаси, ласер, течни азот и слично. Ту није потребна хистопатолошка анализа, али за разликовње те две врсте промена важно је да се уради дермоскопија да би се знало шта и на који начин може да се уклони.
Младежи се уклањају од октобра до маја
Најбољи период за уклањање промена је управо зимски период од октобра до априла-маја, саверује проф. др Секуловић, јер је тада и мање зојења и немамо сунца. Након интервенције увек је боље да не будемо изложени сунцу док је зарастање ране у току.
Само 5 минута на сунцу довољно је за оптималну количуни витамина Д
Проф. др Секуловић напомиње да рак коже није нешто сто се дешава неком другом. Мелном је рак коже други по учесталости код млађих од 29 година.
- Фактор ризика на који ми можемо да утичемо је заправо излагање УВ зрачењу. Наравно да ће меланом бити чешћи у породицама где је било меланома и на то не можемо да утичемо. Али оно на шта можемо да утичемо јесте да се не излажемо непотребно сунцу а то значи да не покушавамо да поцрнимо, како на сунцу, тако и у соларијуму. Боја коже свакога од нас је настала зато што нам је потребно да синтетишемо витам Д с једне стране, а са друге стране потребан нам је меланин да бисмо заштитили генетски материјал наше коже од штетног, прекомерног УВ зрачења - објашњава она.
Када покушавамо да поцрнимо, ми витамин Д можемо да синтетишемо током пет минута а после тога свако излагање има само штетан ефекат и није нам потребно да превимо тај тен који није наш природан.
- Дакле, најважније је да одржавамо наш тен, наш природан изглед, без непотрбног тамњења јер ћемо на тај начин смањти ризик не смао од рака коже негó и од раног стварања бора, мрља на кожи и рзних других, бенигних израштаја који могу лоше да изглдају већ после 30. године - закључује проф. др Секуловић.
Србија Данас/Курир здравље