Докторка упозорава: Ево како загађен ваздух изазива кашаљ и како да га се решите!

Какве последице ово загађење оставља на респираторни систем, како се манифестује кашаљ изазван загађеним ваздухом и како можемо да се заштитимо, објашњава др Љиљана Тимотијевић, пнеумофизиолог из Градског завода за плућне болести Београд.

Да ли и на који начин аерозагађење утиче на здравље дисајних путева?

Бројна истраживања спроведена последњих година указују на здравствене последице удисања загађеног ваздуха, укључујући пораст броја оболелих од астме, хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) и карцинома бронха. Често се као узрок кашља наводе управо фактори спољашње средине, пре свега аерозагађење, истиче др Тимотијевић.

Ми често не знамо шта све удишемо, да ли је то катран, смог, једињења сумпора, кадмијума, издувни гасови из аутомобила, камени угаљ који се користи за загревање кућа, и друго. Све ово негативно утиче на здравље дисајних путева.

Који су главни фактори који изазивају кашаљ у загађеним срединама и како се можемо заштитити?

Амбијентално загађење ПМ2,5 честицама потиче из термоелектрана на угаљ, индустрије возила и других извора. Због своје величине, ове фине честице могу лако доспети до наших плућа и крвотока, чиме се различито одражавају на наше здравље.

Према извештају Агенције за заштиту животне средине о изворима загађења ПМ2,5 честицама, индивидуална домаћинства су доминантан извор честичног загађења, што може довести до различитих акутних или хроничних болести респираторног система.

Да ли је кашаљ сигнал за узбуну и како га треба лечити? 

Кашаљ представља природну одбрамбену рефлексну радњу која штити наша плућа. Истовремено, он је најчешћи, али и први симптом многих болести респираторног система. У зависности од врсте кашља, треба препоручити и одговарајућу терапију. Употреба лекова који сузбијају кашаљ контраиндикована је код пацијената који имају продуктиван кашаљ.

У процесу настанка слузавог секрета у плућима учествују ћелије из дисајних органа. Увећање жлезда као одговор на хроничну механичку иритацију (аерозагађење) и честе упале, било да су узроковане вирусним или бактеријским инфекцијама, доводи до производње веће количине слузавог секрета.

Ако особа има осећај кнедле у грлу и сливање секрета, ово често доводи до кашља. Организам нормално производи велике количине секрета, чак до 2 литра дневно. Када се продукција секрета повећа, његово сливање низ грло изазива кашаљ. Ово може указивати на симптоме грипа, прехладе или алергијске реакције. Вишак секрета може сузити дисајне путеве, ограничавајући проток ваздуха и погоршавајући болест, нарочито код пацијената са ХОБП. Зато је важно олакшати избацивање секрета и омогућити брз опоравак и квалитетнији живот пацијената.

Сталан кашаљ праћен жућкастосивим или зеленкастим секретом указује на упалу и инфекцију великих дисајних путева, тј. акутни бронхитис. Преко 90% инфекција акутног бронхитиса је вирусног порекла, па антибиотици нису ефикасни. Само уколико је доказана бактеријска инфекција, прописује се антибиотик, уз редовну терапију и обавезни муколитик који спречава компликације болести и могућност поновне инфекције (суперинфекције). 

Ко је у највећем ризику? 

Загађење ваздуха може додатно погоршати стање пацијената са дијагностикованом хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП), који ће дуже и више искашљавати, осећати умор и имати интензивиране симптоме. Такође, загађени ваздух погоршава суви кашаљ или кашаљ са лепљивим, жилавим испљувком код пацијената са астмом. ХОБП пацијент не кашље сваки дан, али током погоршања кашље са већом количином испљувка, а тада се кашаљ лечи у склопу целе болести.

Препоруке за понашање у случају високог нивоа аерозагађења:
•    Останите у затвореном простору: Када је ниво загађења висок, најбоље је остати унутра што је дуже могуће, посебно током дана када је загађење најизраженије.
•    Затворите прозоре: Када је загађење у порасту, држите прозоре затворене како бисте смањили унос загађеног ваздуха у дом. Проветрите просторије када се ниво загађења смањи.
•    Не игноришите кашаљ: Повећајте унос течности јер вода помаже у влажењу дисајних путева и лакшој елиминацији секрета.

Ако је искашљавање отежано, а кашаљ је продуктиван, препоручују се препарати који ће разредити секрет и олакшати искашљавање - као на пример комбинација прополиса и Н-ацетилцистеина (НАЦ). Ови састојци доказано разређују секрет, смањују бактеријске биофилмове, смањују ризик од респираторних инфекција и прехладе, убрзавају опоравак.

Лично препоручујем ПропоМуцил® кесице које се растворе у пола чаше воде и попију током дана. Истраживања су доказала да комбинација прополис и НАЦ побољшава опоравак чак и код пацијената са хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП), бронхитисом, фиброзама плућа и акутним вирусним инфекцијама, закључује др Тимотијевић