Избегавајте одлазак у кревет у ово време: Ево зашто би могло бити опасно

Време одласка на спавање могло би да има много већи утицај на ментално здравље него што се раније мислило. Иако се најчешће говори о томе колико сати спавамо, све више истраживања указује да је важно и када одлазимо у кревет.

Особе које природно остају будне до касних сати и касније се буде чешће пријављују осећај усамљености, лошије расположење и симптоме анксиозности, показало је ново истраживање.

Касно спавање повезано са усамљеношћу

Тим истраживача са Универзитета Бригам Јанг анализирао је навике спавања код 442 испитаника. Резултати су показали да су особе са каснијим обрасцем спавања чешће имале проблеме повезане са менталним здрављем.

Посебно се издвојио осећај усамљености током вечерњих и ноћних сати. Управо тај ноћни осећај изолованости истраживачи виде као један од фактора који може да повеже касни одлазак на спавање и појачану анксиозност.

Зашто ноћ може да појача лоше мисли?

Када је особа будна док већина других спава, природно има мање прилика за разговор, подршку и друштвени контакт. То може да појача осећај да је сама са својим бригама.

Проблем може бити још израженији код људи који боље функционишу увече, али због посла, школе или обавеза ипак морају рано да устају.

Тај несклад између унутрашњег ритма и свакодневних обавеза може додатно да утиче на умор, расположење и квалитет живота.

Шта су истраживачи закључили?

Аутор истраживања Алек Харлоу објаснио је да су особе са каснијим обрасцима спавања пријавиле лошије ментално здравље делом зато што су истовремено осећале већу усамљеност и виши ниво анксиозности.

Према његовим речима, препознавање и решавање усамљености, нарочито оне која се јавља током ноћи, може бити важан корак за побољшање добробити особа које имају каснији хронотип.

Није важно само колико спавате

Квалитетан сан један је од темеља доброг здравља. Недостатак сна може да утиче на концентрацију, енергију, имунитет и расположење.

Ипак, ово истраживање додатно показује да сама дужина сна није једини фактор. Важну улогу има и ритам спавања, односно време када тело природно тражи одмор.

Како помоћи себи?

Стручњаци саветују да се покуша са увођењем стабилне вечерње рутине. То значи одлазак на спавање и буђење у приближно исто време, мање гледања у екран пред спавање и избегавање тешких оброка касно увече.

Ако се ноћу често јављају анксиозност, осећај усамљености или несаница, важно је потражити стручну помоћ, нарочито ако проблем траје дуже време и утиче на свакодневно функционисање.

Овај текст је информативног карактера и не представља медицински савет. Ако имате проблеме са сном, анксиозношћу или менталним здрављем, обратите се лекару или стручњаку за ментално здравље.