Izbegavajte odlazak u krevet u ovo vreme: Evo zašto bi moglo biti opasno

Vreme odlaska na spavanje moglo bi da ima mnogo veći uticaj na mentalno zdravlje nego što se ranije mislilo. Iako se najčešće govori o tome koliko sati spavamo, sve više istraživanja ukazuje da je važno i kada odlazimo u krevet.

Osobe koje prirodno ostaju budne do kasnih sati i kasnije se bude češće prijavljuju osećaj usamljenosti, lošije raspoloženje i simptome anksioznosti, pokazalo je novo istraživanje.

Kasno spavanje povezano sa usamljenošću

Tim istraživača sa Univerziteta Brigam Jang analizirao je navike spavanja kod 442 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe sa kasnijim obrascem spavanja češće imale probleme povezane sa mentalnim zdravljem.

Posebno se izdvojio osećaj usamljenosti tokom večernjih i noćnih sati. Upravo taj noćni osećaj izolovanosti istraživači vide kao jedan od faktora koji može da poveže kasni odlazak na spavanje i pojačanu anksioznost.

Zašto noć može da pojača loše misli?

Kada je osoba budna dok većina drugih spava, prirodno ima manje prilika za razgovor, podršku i društveni kontakt. To može da pojača osećaj da je sama sa svojim brigama.

Problem može biti još izraženiji kod ljudi koji bolje funkcionišu uveče, ali zbog posla, škole ili obaveza ipak moraju rano da ustaju.

Taj nesklad između unutrašnjeg ritma i svakodnevnih obaveza može dodatno da utiče na umor, raspoloženje i kvalitet života.

Šta su istraživači zaključili?

Autor istraživanja Alek Harlou objasnio je da su osobe sa kasnijim obrascima spavanja prijavile lošije mentalno zdravlje delom zato što su istovremeno osećale veću usamljenost i viši nivo anksioznosti.

Prema njegovim rečima, prepoznavanje i rešavanje usamljenosti, naročito one koja se javlja tokom noći, može biti važan korak za poboljšanje dobrobiti osoba koje imaju kasniji hronotip.

Nije važno samo koliko spavate

Kvalitetan san jedan je od temelja dobrog zdravlja. Nedostatak sna može da utiče na koncentraciju, energiju, imunitet i raspoloženje.

Ipak, ovo istraživanje dodatno pokazuje da sama dužina sna nije jedini faktor. Važnu ulogu ima i ritam spavanja, odnosno vreme kada telo prirodno traži odmor.

Kako pomoći sebi?

Stručnjaci savetuju da se pokuša sa uvođenjem stabilne večernje rutine. To znači odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme, manje gledanja u ekran pred spavanje i izbegavanje teških obroka kasno uveče.

Ako se noću često javljaju anksioznost, osećaj usamljenosti ili nesanica, važno je potražiti stručnu pomoć, naročito ako problem traje duže vreme i utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Ako imate probleme sa snom, anksioznošću ili mentalnim zdravljem, obratite se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.