Када сте добили ПРВУ МЕНСТРУАЦИЈУ? Година може да открије ОД КОЈИХ БОЛЕСТИ имате ризик кад одрастете

Прва менструација, позната као менарха, обично се јавља између 11. и 14. године, отприлике две године пре него што девојчице почну да развијају груди. 

Раном менархом сматра се менструација која почиње пре 12. године, а статистика показује да данас девојчице добијају прву менструацију раније него раније – чак 25 до 33% чешће него у 20. веку.

Истраживања повезују узраст менархе са различитим здравственим и животним исходима.

Здравствени ризици раније прве менструације:

Рани пубертет може повећати ризик од хроничних физичких и менталних проблема. На пример, девојчице које добију менструацију са 10 година имају двоструко веће шансе да ће одрасле жене бити у лошем здравственом стању у поређењу са онима које су менарху добиле са 11 година. Што раније менарха наступи, већа је вероватноћа да ће жена током живота живети под стресом и имати здравствених проблема.

Менарха са 12 година повезује се са већим ризиком од гојазности, инсулинске резистенције, срчаних болести, можданог удара и дијабетеса. Ризик од метаболичког синдрома, који укључује гојазност, повишен крвни притисак, повишен холестерол и инсулинску резистенцију, повећан је за чак 50%.

Рана менарха такође повећава ризик од одређених врста рака: ризик од рака дојке је већи за 19%, рака ендометријума за 40%, а рака јајника за 17%.

Психосоцијални проблеми повезани са раном менархом могу укључити анксиозност, депресију, злоупотребу дрога, поремећаје у исхрани, вршњачко насиље, пушење и суицидално понашање током адолесценције.

Истраживања показују да је вероватноћа ране сексуалне активности више него двоструко већа код девојчица које су менарху добиле са 10 година или раније, али ризик од тинејџерске трудноће није повећан.

С друге стране, жене које су прву менструацију добиле после 15. године имају мању шансу за гојазност, али су под већим ризиком од нередовних менструација и одређених срчаних болести.

Укратко, узраст прве менструације може бити важан показатељ будућих здравствених ризика, али не одређује судбину – здрав начин живота и брига о себи и даље играју кључну улогу.