Kada ste dobili PRVU MENSTRUACIJU? Godina može da otkrije OD KOJIH BOLESTI imate rizik kad odrastete

Prva menstruacija, poznata kao menarha, obično se javlja između 11. i 14. godine, otprilike dve godine pre nego što devojčice počnu da razvijaju grudi. 

Ranom menarhom smatra se menstruacija koja počinje pre 12. godine, a statistika pokazuje da danas devojčice dobijaju prvu menstruaciju ranije nego ranije – čak 25 do 33% češće nego u 20. veku.

Istraživanja povezuju uzrast menarhe sa različitim zdravstvenim i životnim ishodima.

Zdravstveni rizici ranije prve menstruacije:

Rani pubertet može povećati rizik od hroničnih fizičkih i mentalnih problema. Na primer, devojčice koje dobiju menstruaciju sa 10 godina imaju dvostruko veće šanse da će odrasle žene biti u lošem zdravstvenom stanju u poređenju sa onima koje su menarhu dobile sa 11 godina. Što ranije menarha nastupi, veća je verovatnoća da će žena tokom života živeti pod stresom i imati zdravstvenih problema.

Menarha sa 12 godina povezuje se sa većim rizikom od gojaznosti, insulinske rezistencije, srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa. Rizik od metaboličkog sindroma, koji uključuje gojaznost, povišen krvni pritisak, povišen holesterol i insulinsku rezistenciju, povećan je za čak 50%.

Rana menarha takođe povećava rizik od određenih vrsta raka: rizik od raka dojke je veći za 19%, raka endometrijuma za 40%, a raka jajnika za 17%.

Psihosocijalni problemi povezani sa ranom menarhom mogu uključiti anksioznost, depresiju, zloupotrebu droga, poremećaje u ishrani, vršnjačko nasilje, pušenje i suicidalno ponašanje tokom adolescencije.

Istraživanja pokazuju da je verovatnoća rane seksualne aktivnosti više nego dvostruko veća kod devojčica koje su menarhu dobile sa 10 godina ili ranije, ali rizik od tinejdžerske trudnoće nije povećan.

S druge strane, žene koje su prvu menstruaciju dobile posle 15. godine imaju manju šansu za gojaznost, ali su pod većim rizikom od neredovnih menstruacija i određenih srčanih bolesti.

Ukratko, uzrast prve menstruacije može biti važan pokazatelj budućih zdravstvenih rizika, ali ne određuje sudbinu – zdrav način života i briga o sebi i dalje igraju ključnu ulogu.