ПОСЛЕДИЦЕ НА МОЗГУ ПОСЛЕ КОВИДА: Научници откривају шта су пронашли током АУТОПСИЈЕ преминулих од корона вируса
Током протекле две године пандемије научници и лекари спознали су да ковид 19 има дубоке последице за ментално здравље, како краткорочно, тако и дугорочно.
Још на почетку пандемије постало је јасно да тешки случајеви ковида 19 могу да доведу до можданог удара, депресије, анксиозности и конфузности. Процењује се да је у раним фазама заразе отприлике једна од четири особе депресивна, а једна од осам искуси анксиозност.
Дугорочно, неуролошке и менталне последице могу бити и много веће: студија објављена у Лансету на 230.000 људи који су се опоравили од ковида 19 показала је да је отприлике једној трећини њих дијагностикован неки неуролошки или психијатријски поремећај унутар шест месеци од пребољевања болести.
"БЉАК, ШТА ЈЕ ТО БЕЛО НА ПОДУ?!" Није била у стану недељу дана, а онда ју је дочекао ПРИЗОР ОД КОГ СЕ ПРЕВРЋЕ ЖЕЛУДАЦ!
ЗАСИТИЋЕ ВАС ВИШЕ И ОД БУРЕКА! Ово су 2 СУПЕР ЗДРАВА доручка која јачају ИМУНИТЕТ - обожаваћете их!
ОДМАХ РЕАГУЈТЕ: Две СТВАРИ које многи имају у СПАВАЋОЈ СОБИ изазивају ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ и несаницу
У истраживању спроведеном на готово 1000 људи у САД-у с дуготрајним симптомима ковида 19, њих 47 посто пријавило их је "браин фог", односно "маглу у мозгу".
Шта је "магла у мозгу"?
Научници су протеклих месеци спознали да многи људи месецима не могу да се опораве од ковида. Особе које пате од дугог ковида често кажу да осећају непрестани умор, да их муче главобоље и "магла у мозгу" која се манифестује смањењем фокуса, концентрације, памћења, будности и проналажења речи током разговора.
"С дуготрајним ковидом најчешће се описују два симптома: исцрпљеност, не можете обавити неке једноставне физичке радње и 'браин фог', где осећате да не располажете својим умним способностима на нормалан начин. Неки људи и 18-20 месеци након основне болести имају озбиљне па чак и онеспособљавајуће симптоме болести. Кад смо радили пријаву за тај пројект дугог ковида, који ће бити распоређен у 30 центара широм Америке, дошли су пацијенти који су учествовали на радионицама јер смо желели да сазнамо њихова искуства. Било је мојих колега који су преболели ковид и данас су потпуни инвалиди. Нису у стању да изађу из куће 18 месеци након болести без боце с кисеоником. Они су когнитивно промењени. Успорено говоре, треба им времена да формулишу идеју, не могу да се сете неких појмова", рекао је у разговору за Јутарњи лист др. Јанко Николић-Жугић, водитељ катедре за имунобиологију Универзитета Аризона у Таксону.
Инфицира ли САРС-Цов-2 мозак?
Није неуобичајено да се након пребољења вирусне инфекције последице виде и на мозгу. Примећује се то код бројних вируса, укључујући Зику, дечју парализу и грип. Но, чини се да су нивои дуготрајних последица на ментално здравље више након ковида 19 него након рецимо грипа. Неки неуронаучници стога претпоставили су да би коронавирус могао да изазове такве симптоме нападајући ћелије у мозгу, као што то могу да учине ХИВ или вируси херпеса. Но, новија истраживања нуде другачију слику.
"Иако вирус може ући у мозак, чини се да се тамо не репликује, нити директно оштећује мождано ткиво", рекла је за "New Сциентист" Серена Спудих са Универзитета Јејл.
Што су откриле аутопсије мозга?
Спудих указује на неколико студија аутопсије људи који су умрли након инфекције коронавирусом.
"Пронашли смо трагове вируса или вирусних протеина у мозгу, али кад би се вирус тамо заправо размножавао, очекивали бисмо да ћемо видети наслаге контаминираних ћелија. Но, оне нису пронађене. Заражене ћелије, такође, обично су окружене имунолошким ћелијама. Ова обележја нису пронађена у мозгу људи с ковидом 19", рекла је он. Чини се да још два чиниоца играју важну улогу у учинцима који се виде у мозгу. Један је утицај вируса на крвне судове. Више студија открило је абнормално згрушавање код људи с тешким случајевима ковида 19, што може изазвати мождани удар. Аутопсије су откриле оштећење крвних судова у мозгу након ковида 19: ћелије судова постају тање, а чини се да сами крвни судови пропуштају протеине који би могли да изазову имунолошки одговор. Овај други чинилац, имунолошки одговор, дошао је до изражаја као потенцијално највећи кривац кад су у питању неуролошки и ментални симптоми ковида 19. Аутопсије су откриле повећану активност ћелија имуноног сиситема које реагују на инфекције и оштећења мозга.
Је ли "магла у мозгу" слична "мозгу након хемотерапије"?
Неуроонколошкиња др. Мишел Моње са Станфорда и њени колеге увидели су сличности између симптома "магле у мозгу" код дугог ковида и "мозга након хемотерапије", проблема с размишљањем и памћењем који могу настати након хемотерапије, зрачења и хормонске терапије. Претходна истраживања показала су да су симптоми који прате лечење рака изазвани имунолошким одговором тела на лекове, што доводи до ослобађања хемикалија које узрокују упалу и оштећују мождане ћелије. Како би открили догађа ли се нешто слично код људи с дуготрајним ковидом, Моње и њене колеге проучавали су мишеве заражене ковидом.
"Пронашли смо стварно јасне паралеле с хемо-мозгом", рекла је за New Сциентист др. Моње. Њен тим је у мишевима детектовао протеин CCL11 који се од раније повезује с когнитивним проблемима код људи. Надаље, ниво протеина CCL11 повећава се с годинама. У другој студији Моње и њене колеге пратили су 63 пацијента с дугим ковидом, а код њих 48 с дуготрајним когнитивним симптомима открили су високе нивое протеина CCL11. Код преосталих 15 који су "прошли" без когнитивних проблема, није уочен висок ниво тога протеина.
Јесу ли учинци ковида на мозак неповратни?
Моње сматра да би успешно лечење когнитивних оштећења код пацијената који се лече од рака могло користити и пацијентима оболелим од ковида 19 са сличним проблемима.
"Оно што ме стварно охрабрује јесте да знамо да у контексту хемотерапије ова врста оштећења није трајна. То је порука наде", каже др. Моње.
Међутим, нису све последице ковида на мозак и ум изазвани имунолошким утицајима или крвним угрушцима.
"Депресија и анксиозност најчешће су дијагнозе менталног здравља које прате случајеве ковида 19, а на многе је вероватно утицало искуство инфекције и болести",
рекао је др. Максим Такет са Оксфорда. Но, научници још не знају колико дуго неуролошки и психијатријски симптоми могу да трају. Такет и његове колеге спровели су студију која је показала да је око једне трећине људи има неуролошке и менталне проблеме и шест месеци након прележаног ковида 19. Тим планира да спроведе даља истраживања како би истражио дијагнозе 12 до 18 месеци након почетне инфекције.
Шта би могло да помогне у чишћењу "магле у мозгу"?
"Како бисте разбистили 'маглу у мозгу', препоручујем обављање свих активности за које знамо да помажу размишљању и памћењу. Изводите аеробне вежбе. Можда ћете морати да почнете полако, можда само два до три минута неколико пута дневно. Иако не постоји утврђена 'доза' вежбања за побољшање здравља мозга, препоручује се да радите 30 минута дневно, пет дана у недељи", каже др. Ендру Бадсон, неуролог са Харварда.
"Једите јела у медитеранском стилу. Здрава исхрана која укључује маслиново уље, воће и поврће, орашасте плодове и целе житарице доказано побољшава размишљање, памћење и здравље мозга. Избегавајте алкохол и дроге", додаје Бадсон и истиче важност доброг сна.
"Спавање је време кад мозак и тело могу да очисте токсине. Стога се побрините да свом телу пружите потребан сан. Учествујте у друштвеним активностима јер ми смо друштвене животиње. Не само да друштвене активности доприносе нашем расположењу, него помажу и нашем размишљању и памћењу", истакао је Бадсон.