НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ: Вакцина коју смо примили у детињству штити од КОРОНА ВИРУСА?!

Корона вирус / Извор: Профимедиа/илустрација

И даље се испитује.

Земље у којима је обавезно бесежирање, односно, примена БЦГ вакцине против туберкулозе, имају десет пута мању смртност од COVID-a 19, него земље у којима се та вакцина не примењује. Ове су статистике произашле из истраживања које су провели амерички и британски научници, а резултати студије представљени су пре неколико дана.

ДР ДРАГАН ЈОВАНОВ ЗА СД ОТКРИВА: Како да се заштитимо од вируса уз помоћ савремене фитомедицине

СТОП ТЕОРИЈАМА ЗАВЕРЕ: Јутјуб забранио све снимке у којима се корона повезује с 5Г мрежом

РЕТКИ СИМПТОМИ КОРОНА ВИРУСА: Често се јаве потпуно самостално и нико их не повезује, зато су алармантни

БЦГ је скраћеница за "Bacillus Calmette-Guerin" и ова вакцина против туберкулозе названа је по двојици француских научника који су дошли до његовог открића пре стотину година. У обавезну примену увеле су га државе које су кроз историју имале велики број оболелих од ТБЦ-а. Државе попут Италије, Америке или Холандије немају га у обавезном програму вакцинације, и управо је у тим државама смртност од корона вируса изузетно велика.

Америчко-британска научна студија пратила је смртност од короне у 178 земља, у периоду од петнаест дана, односно, од 9. марта до 24. марта. Бројке су на крају показале да је појава COVID-a 19 у земљама где нема бесежирања десет пута већа него у земљама гдје се вакцина примењује, а једнако тако и да је смртност у земљама које бесежирају десет пута мања него у онима које то не раде.

корона вирус / Извор: Реутерс

Др Ашиш Камат, амерички онколошки хирург, који је радио на овој студији, рекао је након свега да су у тренутку док се чекају резултати о тому колики је заштитни учинак БЦГ-а у случају корона вируса, ови показатељи које је изнедрила студија заправо пријатно изненађење.

Последњих недеља, управо се БЦГ вакцина умногоме помиње као један од значајних потенцијалних кандидата на основу чијег састава би се могла креирати вакцина за COVID 19.

Своје мишљење о свему је изнео и академик Мирослав Самаржија, начелника Клинике за плућне болести Јордановац.

- То је све још увек на нивоу научне спекулације, и цела прича није довољно научно поткрепљена. Појавили су се и противаргументи, попут оних да се у Лондону бесежирање редовно спроводи, а Лондон је истовремено једно од већих жаришта вируса. У сваком случају, ова студија је добар покушај и звучи охрабрујуће, но требаће још низ анализа да њени резултати буду научно утемељени и да се узимају као чињенице - истакао је академик Самаржија.

Такође је важно поменути да резултати броја смртности, примера ради у Лондону, где је сада жариште, зависи и од тога колико онде живи људи који су се доселили из земаља где вакцинација није обавезна. Како смо већ поменули, БЦГ вакцина предмет је истраживања и сматра се кандидатом за спас од корона вируса, па се у Аустралији спроводе клиничка испитивања на четири хиљаде људи. Циљ им је показати колики заштитни учинак има БЦГ у случају COVID-a 19, но какав је и колики тај учинак у нацијама где се људи вакцинишу као деца, и даље нико не може са сигурношћу рећи. Нити спроведена студија о смртности у 178 земаља не износи никакве сигурне закључке, али свакако истиче могућност да је управо БЦГ одиграо велику заштитну улогу у многим државама.

Корона вирус / Извор: Профимедиа/илустрација

Управо зато др Камат у плану има нову студију, и то на хиљаду здравствених радника који би примили БЦГ вакцину. То би били здравствени радници који имају највећи ризик од заразе короном, попут оних који раде у хитним службама. А др Камат добар је познавалац БЦГ вакцине, будући да је ауторитет за подручје лечења карцинома бешике. Код те се малигне болести, наиме, у првој фази лечења имунотерапијом пацијентима даје управо БЦГ вакцина.

Она је одиграла велику улогу у човечанству, с обзиром на то да је туберкулоза једна од најстаријих болести људског рода. Статистике кажу да га је до сада у свету примило више од четири милијарде људи. Када је бесежирање у питању, генерално се све државе света могу сврстати у три категорије - оне које вакцинишу читаву нацију, оне које вакцинишу само поједине скупине становништва те оне које БЦГ вакцину уопште не примењују.

- Вакцинација у детињству никако не значи доживотни имунитет, но постоје тестирања која могу показати је ли неко и након одређеног броја година, након бесежирања, и даље имун. Знамо да су подаци наше студије само темељ за даљња истраживања, и да се односе само на један краћи временски период, но ипак значе некакав тренд који показује да постојање БЦГ вакцине има велику улогу, не само као заштита од инфекција, него и код лечења карцинома - сматра др Камат.

Корона / Извор: Профимедиа/илустрација

Његов је став да тестирања, која показују има ли неко имунитет још из детињства, могу бити коришћена на начин да се поново вакцинишу одређене групе становништва, попут оних људи који имају повећан ризик од заразе корона вирусом. Но он истиче и да треба да се одраде све клиничке студије, за које је потребно одређено време те да се тек онда могу донети коначни закључци и одредити даљи смерови. Студија коју је спровео др Ашиш Камат, заједно с колегама из других земаља, није једина која указује на бесежирање као могућу заштиту од корона вируса. Пре неколико дана је и њујоршки Институт за технологију представио резултате своје студије.

Они показују да су државе које имају уједначен обавезни програм вакцинације (укључујући и бесежирање), попут Јапана или Бразила, далеко мање погођене заразом корона вирусом него оне државе које вакцинацију не проводе по обавезном програму.

Дакле, остаје нам за видети хоће ли једна од најстаријих вакцина које човечанство користи, можда одиграти кључну улогу у пандемији новога доба, која је парализовала читав свет.