ОТКРИВЕНО НОВО ЧУЛО! Научници коначно доказали да можемо осетити и овај УКУС - ми га познајемо годинама по ЛЕКОВИТОМ ЧАЈУ
За Србе ово није новост!
Вековима су људи широм света били упознати са четири различита укуса која се препознају по језику - слатко, кисело, слано и горко.
Ово се променило пре више од једног века када је јапански научник Кикунае Икеда идентификовао укус умами (пријатан слани укус), који је званично признат као основни укус око осам деценија касније. Али сада, научници са Универзитета у Калифорнији кажу да су открили шесто основно чуло које наши језици могу да осете - амонијум хлорид.
Најстарије нације на свету имају само ЈЕДНО ПРАВИЛО, а тиче се ДОРУЧКА - ово је храна коју НИКАДА НЕ ЈЕДУ!
Уместо да мршавите, УСПОРАВАТЕ МЕТАБОЛИЗАМ: Доктор открио која намирница је КЉУЧНА за сваку ДИЈЕТУ - "Морате је имати у сва 3 оброка!"
Студија објављена у "Натуре Communications" сугерише да језик реагује на амонијум хлорид преко истог протеинског рецептора који сигнализира кисели укус.
Деценијама, научници су препознали да језик снажно реагује на амонијум хлорид, али рецептори који реагују на њега остали су неухватљиви упркос опсежним истраживањима.
Неуронаучник проф. Емили Лиман је рекла: - Ако живите у скандинавској земљи, биће вам познат и можда ће вам се свидети овај укус. У неким северноевропским земљама, слани сладић је био популаран слаткиш најмање од почетка 20. века. У посластици се налази со салмиак (амонијум хлорид).
Осећамо укус када прогутане хемикалије ступе у интеракцију са специјализованим ћелијама рецептора укуса (ТРЦ) на језику и непцу. Они затим ослобађају неуротрансмитере на нерве који шаљу сигнале у мозак, што заузврат помаже нервном систему да утврди да ли једемо нешто што је горко, слатко, умами, кисело, слано или мешавина свих пет.
Слани сладић или ликориш, са додатком амонијум хлорида, добија посебан укус који је мешавина горког, сланог и помало киселог. Када окусимо нешто кисело, то значи да је оно што једемо богато киселинама – ниским пХ и високим садржајем водоничних јона. Претходна истраживања су открила да кисели ТРЦ експримирају ген отоптерин1 (Отоп1) који кодира протеин, ОТОП1, да би формирао протонски канал који ћелијама даје могућност да открију низак пХ и кисели укус.
Сладић је у народу познат под називом слатки корен, сладић је жбунаста биљка препознатљива по гроздастим љубичастим цвастима. Сок свеже биљке користио се у народној медицини као средство за лечење чира на желуцу, а сушен корен као састојак чајева за регулисање варења или у виду штапића за жвакање током одвикавања од пушења.
У својој недавној студији, научници су увели ген који стоји иза Отоп1 рецептора у лабораторијски узгојене људске ћелије тако да могу произвести ОТОП1 рецептор. Затим су те ћелије изложили киселини или амонијум хлориду и анализирали реакције.
Др Лиман је објаснила: - Видели смо да је амонијум хлорид заиста јак активатор ОТОП1 канала. Активира се исто тако или боље од киселина.
Она је рекла да је пронађено да се мале количине амонијака из амонијум хлорида крећу унутар ћелије и подижу пХ, што значи да је било мање јона водоника.
Група научника је затим наставила да испитује како мишеви реагују када им се амонијум хлорид унесе у пиће. Открили су да су нормални мишеви показали нагло повећање акционих потенцијала након додавања амонијум хлорида, док мишеви који су генетски модификовани без производње ОТОП1 нису реаговали на со.
Овај експеримент је навео научнике да потврде да ОТОП1 реагује на амонијум хлорид. Такође су открили да су мишеви са функционалним протеином ОТОП1 избегавали да пију воду са амонијум хлоридом, док су они којима недостаје протеин пили воду прожету њиме, чак и у високим концентрацијама.
Др Лиман је рекла: - Ово је заиста био кључ. То показује да је ОТОП1 канал од суштинског значаја за бихевиорални одговор на амонијум.
Објаснила је да се амонијум налази у отпадним производима као што је ђубриво, и да је донекле токсичан, што би објаснило зашто смо "развили механизме укуса да бисмо га открили". Али упркос њиховом недавном открићу, научници сада планирају да даље проучавају како би разумели како различите врсте реагују на амонијум хлорид, јер верују да је ОТОП1 канал осетљивији код неких врста од других.