OTKRIVENO NOVO ČULO! Naučnici konačno dokazali da možemo osetiti i ovaj UKUS - mi ga poznajemo godinama po LEKOVITOM ČAJU
Za Srbe ovo nije novost!
Vekovima su ljudi širom sveta bili upoznati sa četiri različita ukusa koja se prepoznaju po jeziku - slatko, kiselo, slano i gorko.
Ovo se promenilo pre više od jednog veka kada je japanski naučnik Kikunae Ikeda identifikovao ukus umami (prijatan slani ukus), koji je zvanično priznat kao osnovni ukus oko osam decenija kasnije. Ali sada, naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji kažu da su otkrili šesto osnovno čulo koje naši jezici mogu da osete - amonijum hlorid.
Najstarije nacije na svetu imaju samo JEDNO PRAVILO, a tiče se DORUČKA - ovo je hrana koju NIKADA NE JEDU!
Umesto da mršavite, USPORAVATE METABOLIZAM: Doktor otkrio koja namirnica je KLJUČNA za svaku DIJETU - "Morate je imati u sva 3 obroka!"
Studija objavljena u "Nature Communications" sugeriše da jezik reaguje na amonijum hlorid preko istog proteinskog receptora koji signalizira kiseli ukus.
Decenijama, naučnici su prepoznali da jezik snažno reaguje na amonijum hlorid, ali receptori koji reaguju na njega ostali su neuhvatljivi uprkos opsežnim istraživanjima.
Neuronaučnik prof. Emili Liman je rekla: - Ako živite u skandinavskoj zemlji, biće vam poznat i možda će vam se svideti ovaj ukus. U nekim severnoevropskim zemljama, slani sladić je bio popularan slatkiš najmanje od početka 20. veka. U poslastici se nalazi so salmiak (amonijum hlorid).
Osećamo ukus kada progutane hemikalije stupe u interakciju sa specijalizovanim ćelijama receptora ukusa (TRC) na jeziku i nepcu. Oni zatim oslobađaju neurotransmitere na nerve koji šalju signale u mozak, što zauzvrat pomaže nervnom sistemu da utvrdi da li jedemo nešto što je gorko, slatko, umami, kiselo, slano ili mešavina svih pet.
Slani sladić ili likoriš, sa dodatkom amonijum hlorida, dobija poseban ukus koji je mešavina gorkog, slanog i pomalo kiselog. Kada okusimo nešto kiselo, to znači da je ono što jedemo bogato kiselinama – niskim pH i visokim sadržajem vodoničnih jona. Prethodna istraživanja su otkrila da kiseli TRC eksprimiraju gen otopterin1 (Otop1) koji kodira protein, OTOP1, da bi formirao protonski kanal koji ćelijama daje mogućnost da otkriju nizak pH i kiseli ukus.
Sladić je u narodu poznat pod nazivom slatki koren, sladić je žbunasta biljka prepoznatljiva po grozdastim ljubičastim cvastima. Sok sveže biljke koristio se u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje čira na želucu, a sušen koren kao sastojak čajeva za regulisanje varenja ili u vidu štapića za žvakanje tokom odvikavanja od pušenja.
U svojoj nedavnoj studiji, naučnici su uveli gen koji stoji iza Otop1 receptora u laboratorijski uzgojene ljudske ćelije tako da mogu proizvesti OTOP1 receptor. Zatim su te ćelije izložili kiselini ili amonijum hloridu i analizirali reakcije.
Dr Liman je objasnila: - Videli smo da je amonijum hlorid zaista jak aktivator OTOP1 kanala. Aktivira se isto tako ili bolje od kiselina.
Ona je rekla da je pronađeno da se male količine amonijaka iz amonijum hlorida kreću unutar ćelije i podižu pH, što znači da je bilo manje jona vodonika.
Grupa naučnika je zatim nastavila da ispituje kako miševi reaguju kada im se amonijum hlorid unese u piće. Otkrili su da su normalni miševi pokazali naglo povećanje akcionih potencijala nakon dodavanja amonijum hlorida, dok miševi koji su genetski modifikovani bez proizvodnje OTOP1 nisu reagovali na so.
Ovaj eksperiment je naveo naučnike da potvrde da OTOP1 reaguje na amonijum hlorid. Takođe su otkrili da su miševi sa funkcionalnim proteinom OTOP1 izbegavali da piju vodu sa amonijum hloridom, dok su oni kojima nedostaje protein pili vodu prožetu njime, čak i u visokim koncentracijama.
Dr Liman je rekla: - Ovo je zaista bio ključ. To pokazuje da je OTOP1 kanal od suštinskog značaja za bihevioralni odgovor na amonijum.
Objasnila je da se amonijum nalazi u otpadnim proizvodima kao što je đubrivo, i da je donekle toksičan, što bi objasnilo zašto smo "razvili mehanizme ukusa da bismo ga otkrili". Ali uprkos njihovom nedavnom otkriću, naučnici sada planiraju da dalje proučavaju kako bi razumeli kako različite vrste reaguju na amonijum hlorid, jer veruju da je OTOP1 kanal osetljiviji kod nekih vrsta od drugih.