Преминула мајка Милене Качавенде - Након пада констатован ХЕМАТОМ на МОЗГУ, а ево како настаје ово стање и које су ПОСЛЕДИЦЕ
Постоје четири сценарија у случају да се јави хематом на мозгу. Само један је добар, а ово стање се сматра изузетно опасним и потребно је одмах реаговати.
Мајка Милене Качавенде учеснице ријалитија "Елите" преминула је данас. Качавенда је пре неколико дана у емисији уживо говорила о здравственом стању мајке које је већ тада било критично.
У последњем таласу короне је добила ковид. Оба бубрега су јој отказала. Била сам свесна ризика који носи мој улазак у ријалити. Хвала свима који су уз њу сада. Она је у међувремену кренула на дијализу. Нешто се искомпликовало, па је враћена у болницу. Јуче је пала у болници, појавио јој се хематом на мозгу, оперисана је, али је и након операције животно угрожена - рекла је Качавенда.
Како настаје хематом?
Мозак може бити повређен директним или индиректним дејством сила повређивања на њега. Повреде тада могу бити локализоване на једном, неколико или много места у мозгу. Нарочито су опасне све повреде које директно или индиректно доводе до оштећења можданог стабла.
Директне лезије мозга могу бити: потрес мозга (commotio церебри), нагњечења (контузије, цонтусио церебри) и дифузне аксоналне лезије (лаесио axonalis diffusa).
Описане повреде доводе до оштећења делова мозга што се може манифестовати на различите начине (нпр. одузимање екстремитета, парализа мишића лица, психичка измењеност...).
У најтежим повредама долази до бесвесног стања које се назива кома. Кома може имати неколико нивоа дубине. Она се бодује према Глазговском кома скору (ГЦС-најгоре је 3, кома је 3-8, нормално је 15).
Уколико је пацијент коматозан изузетно су важне мере прве помоћи, на месту повређивања, које треба да спрече даље пропадање мозга. Ове мере, на првом месту, треба да обезбеде задовољавајуће дисање и артеријски притисак (они су често поремећени на месту повређивања код коматозних пацијената).
У болници се, након прегледа пацијента, хитно раде снимања (ЦТ снимак) на основу којих се поставља дијагноза.
Постоје 4 стадијума крајњег исхода преживелих:
- Добар опоравак без значајнијих последица
Умерена неспособност уколико заостану мањи неуролошки или психички дефицити
Тешка неспосбност
Вегетативо стање - пацијент отвара очи и има неке спонтане покрете, али не успоствља никакву комуникацију са околином.