Прекомерна употреба антибиотика може бити ШТЕТНА: Урадите ОВО и смањићете ризик од инфекција!

Болничке инфекције представљају најчешћу нежељену последицу лечења у болницама и препознате су као велики јавно-здравствени проблем у целом свету, па и код нас. Инфектолог, Проф. др Томислав Преведен, одговара на питање шта су болничке инфекције, због чега се јављају и да ли их је могуће спречити.  

Болничке инфекције се развијају 48 до 72 сата од пријема болесника у болницу. Оне могу да допринесу додатном погоршању општег стања болесника јер доприносе већем броју компликација основне болести, без обзира на разлог због којих је пацијент хоспитализован.

Подаци Светске Здравствене Организације упозоравају да годишње у свету милиони хоспитализованих болесника добију бар једну болничку инфекцију у току лечења и да су оне разлог великог броја смртних исхода у болницима али и након изласка из њих, истиче проф. Преведен.

Нерационална употреба антибиотика, како у болничкој тако и у ванболничкој средини, узроковала је енормно повећање отпорности бактерија на доступне антибиотике. . Тиме је проблем борбе против развоја и ширења болничких инфекција знатно сложен јер излечење болесника захтева употребу антибиотика, У току терапије бактерије развијају резистенцију (отпорност) на примењене антибиотике, јавља се потреба за укључењем новог антибиотика и тако у круг. Због тога је проблем појаве и лечења болничких инфекција, нарочито на одељењима где пацијенти дуже леже, јако сложен и захтева систематски епидемиолошки и микробиолошки надзор. 

Секундарне бактеријске инфекције код ових болесника су најчешћи разлог за примену антибиотика. Код највећег броја пацијената ради се о пнеумонијама или уринарним инфекцијама услед постављања уринарног катетера или ношења пелена.

Антибиотици на жалост нису селективни лекови. Они делују како на лоше, тако и на оне добре бактерије у нашем организму. Уништавање добрих бактерија доводи до дисбаланса у цревној флори и тиме до низа непријатних стомачних тегоба, од којих су најчешћи пролив, грчеви и надимање. Због тога су пробиотски препарати данас дефинитивно постали "златни стандард" уз сваку антибиотску терапију, наводи проф. др Томислав Преведен.  Фактори ризика за настанак болничке инфекције су  дужи период боничког лечења, терапија антибиотицима широког спектра, старост преко 65 година, придружена хронична обољења итд. Појава болничке инфекције продужава болничко лечење, компликује ток и исход болести и повећава укупне трошкове болничког лечења.

Велика употреба антибиотика широког спектра током актуелне COVID-19 вирусне инфекције може бити разлог повећања броја болесника са Цлостридиум difficile инфекцијом која је позната као водећи узрок дијареје у здравственим установама.

Шта можемо учинити да се ризик од настанка болничких инфекција смањи?

Саветује се, пре свега, рационална примена антибиотика, али и примена пробиотских препарата који се саветују већ од првог дана антибиотске терапије, и још најмање 7-10 дана по њеном завршетку, односно што дуже то боље!

За лечење Cl.difficile инфекције саветује се стандардна терапија ванкомицином и/или метронидазолом уз примену пробиотских препарата у трајању од месец дана јер је то минимални период потребан за опоравак наших природних одбрамбених цревних бактерија.

Међутим, није свеједно који пробиотски препарат примењујемо уз антибиотик.

Наиме, пробиотски препарати у свом саставу углавном имају добре бактерије, које и саме бивају разграђене деловањем антибиотика. Осим тога, приликом примене бактеријских пробиотских препарата, постоји опасност од њихове интеракције са лошим бактеријама у нашем организму и размене генетског материјала. Највећи проблем настаје ако се пренесе ген за резистенцију. То значи да би лоше бактерије као изазивачи болести могле постати отпорне на деловање антибиотика. 

Зато је јако важно да лекар познаје природу болести, да процени да ли је примена антибиотика уопште неопходна, а ако јесте, да уз антибиотик препоручи једину пробиотску гљивицу - Saccharomyces боулардии. 

Овај пробиотик је као гљивица потпуно отпоран на деловање антибиотика. Поред тога је еукариотска ћелија, па нема никакве могућности за директну комуникацију или размену генетског материјала са бактеријама. То значи да се једино Буларди може истовремено примењивати уз антибиотик, без икакве опасности од развоја резистенције, наводи проф. др Томислав Преведен.

Буларди пробиотик је једини на нашем тржишту у иновативном a-tech паковању, што значи да је сваки блистер додатно заштићен од спољашних фактора кесицом испуњеном инертним гасом. Таква заштита продузава живот пробиотских ћелија, гарантује декларисану дозу, а тиме и бољу ефикасност и безбедност препарата.