ПРВИ ЗНАК СРЧАНОГ УДАРА није бол у грудима: Ево шта све треба да знате о овоме

Кардиолог упозорава да најранији знак срчаног удара често није јака бол у грудима већ суптилнији симптоми који се лако превиде. 

Већина људи повезује срчане ударе са изненадним болом или стезањем у грудима, али кардиолози упозоравају да су најранији знаци често много суптилнији. 

Др Санџај Боџраџ, виши кардиолог, недавно је објаснио да хронични умор, упорни осећај исцрпљености који се не побољшава одмором или променама начина живота, може бити један од првих показатеља срчаних проблема. 

Осећај умора и потпуне исцрпљености Овај умор се јавља када срце има потешкоћа да ефикасно пумпа крв, смањујући снабдевање кисеоником тела. Игнорисање таквих знакова може значити превиђање првог упозорења вашег тела на кардиоваскуларне тегобе, што чини благовремену медицинску процену неопходном за превенцију и рано лечење. 

Поред осећаја потпуне исцрпљености, кардиолог упозорава на још три симптома који се могу јавити данима и недељама пре срчаног удара. 

Кратак дах и отежано дисање 

Ако изненада почнете да се гушите при најмањем напору или чак у мировању, то може бити знак да срце не пумпа довољно ефикасно; отежано дисање може претходити или се јавити без типичне бола у грудима. 

Бол у вилици, врату, леђима или руку 

Уместо централне бола у грудима, први сигнал може бити бол или притисак који зрачи у вилицу, врат, лопатице или леву руку; такви „нетипични“ болови често се погрешно приписују мишићним проблемима или зубима. 

Мучнина, знојење и вртоглавица 

Нагло појављивање мучнине, хладног знојења или вртоглавице без јасног разлога може пратити почетну фазу срчаног удара; код жена су ови симптоми посебно чести и понекад једини знакови да је срце угрожено. 

Како реаговати одмах 

Ако препознате комбинацију ових симптома, не чекајте да прођу: позовите хитну медицинску помоћ, смирите се и задржите правилно седење или полуседећи положај; ако сте болесни срчаним проблемима или користите лекове против згрушавања, обавестите хитну екипу чим стигне. 

Превенција и праћење ризика 

Редовни здравствени прегледи, контрола крвног притиска, холестерола и дијабетеса, престанак пушења, здрава исхрана и физичка активност смањују ризик од срчаног удара; разговарајте са својим лекаром о личним факторима ризика и знаковима на које требате посебно пазити.