СРБЕ "косе" БОЛЕСТИ СРЦА! Више од МИЛИОН грађана ПИЈЕ ЛЕКОВЕ ЗА ПРИТИСАК - застрашујуће упозорење наших кардиолога
Проф. др Анастазија Стојшић Милосављевић нагласила је да сваки дан сви треба са се понашамо као да је Дан срца.
Годишње у Србији од кардиоваскуларних болести умре око 52.000 људи, што чини да просечно град величине Зајечара нестане сваке године, а стручњаци поручују да су здраве навике, рана дијагностика и адекватно лечење кључни за очување снажног срца.
ЈЕЛЕНА ЂОКОВИЋ У НИКАД КРАЋЕМ ШОРТСУ: Показала ВИТКЕ НОГЕ и запалила мреже у изазовном стајлингу (ФОТО)
ЖЕНА УМРЛА ПОСЛЕ ОПЕРАЦИЈЕ СМАЊИВАЊА ГРУДИ У БЕОГРАДУ: Хематоми и ИНФЕКЦИЈЕ су само неки од ризика ОВАКВИХ захвата, доктори упозоравају на ЈЕДНО
- Регулисањем фактора ризика можемо смањити оболевање и умирање од кардиоваскуларних болести. Срце може бити здраво, ако се правилно хранимо, физички смо активни од 150 до 300 минута недељно, редукујемо со, пијемо максимално 100 грама алкохола недељно... нагласила је проф др Стојшић Милосављевић и додаје да је ситуација није добра јер се стиче утисак "да само ко није измерио притисак нема хипертензију".
Проф. др Арсен Ристић је истакао да је неопходна интензивнија едукација лекара, пацијената, њихових породица, али и целокупног становништва о значају кардиоваскуларних болести као о здравственом проблему број 1.
- Превентивни програми којима би се систематски радило на смању кардиоваскуларног ризика и раном препознавању ових болести се морају што пре направити и обухватити целокупну популацију наше земље, каже проф. др Ристић.
Поред тога, истакао је, неопходно је да сви лекови за које је недвосмислено доказано да продужавају живот болесницима са кардиоваскуларним болестима буду доступни свим болесницима којима су неопходни. Добрим превентивним програмом и бољом терапијом би број од 60 људи који свакога дана умире од кардиоваскуларних болести могли да смањимо барем за трећину што је циљ који заједнички можемо да постигнемо, нагласио је проф. др Ристић.
Професор Ристић је упозорио да због кардиоваскуларних болести сваке године изгубимо град величине Зајечара, а да ову статистику можемо смањити за 30 одсто само здравим животним навикама и адекватним лечењем када се болест дијагностикује.
- Сви се у Србији плаше рака плућа, а непрепозната и нелечена срчана слабост има једнако лошу прогнозу - каже проф. др Ристић.
Председник Удружења за срчану слабост Србије Петар Сеферовић наводи да су болести срца хроничне дуготрајне болести и да оне настају услед дуготрајног занемаривања мера које, како каже, човек треба да ради да би живео што дуже и боље.
Оне се пре свега односе на контролу крвног притиска, нивоа шећера у крви, избегавању пушења, физичкој активности, напомиње Сеферовић и истиче да су статистике за Србију изузетно лоше.
Стога је за побољшање поразне статистике и успешно лечење срчане слабости од велике важности непрестано подизање свести јавности о том здравственом проблему, наводи Сеферовић.
Истиче да су рана дијагностика и доступност савремене терапије свима, уз практиковање здравих животних навика кључне за здравље.