SRBE "kose" BOLESTI SRCA! Više od MILION građana PIJE LEKOVE ZA PRITISAK - zastrašujuće upozorenje naših kardiologa
Prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević naglasila je da svaki dan svi treba sa se ponašamo kao da je Dan srca.
Godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi, što čini da prosečno grad veličine Zaječara nestane svake godine, a stručnjaci poručuju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.
JELENA ĐOKOVIĆ U NIKAD KRAĆEM ŠORTSU: Pokazala VITKE NOGE i zapalila mreže u izazovnom stajlingu (FOTO)
ŽENA UMRLA POSLE OPERACIJE SMANJIVANJA GRUDI U BEOGRADU: Hematomi i INFEKCIJE su samo neki od rizika OVAKVIH zahvata, doktori upozoravaju na JEDNO
- Regulisanjem faktora rizika možemo smanjiti obolevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Srce može biti zdravo, ako se pravilno hranimo, fizički smo aktivni od 150 do 300 minuta nedeljno, redukujemo so, pijemo maksimalno 100 grama alkohola nedeljno... naglasila je prof dr Stojšić Milosavljević i dodaje da je situacija nije dobra jer se stiče utisak "da samo ko nije izmerio pritisak nema hipertenziju".
Prof. dr Arsen Ristić je istakao da je neophodna intenzivnija edukacija lekara, pacijenata, njihovih porodica, ali i celokupnog stanovništva o značaju kardiovaskularnih bolesti kao o zdravstvenom problemu broj 1.
- Preventivni programi kojima bi se sistematski radilo na smanju kardiovaskularnog rizika i ranom prepoznavanju ovih bolesti se moraju što pre napraviti i obuhvatiti celokupnu populaciju naše zemlje, kaže prof. dr Ristić.
Pored toga, istakao je, neophodno je da svi lekovi za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život bolesnicima sa kardiovaskularnim bolestima budu dostupni svim bolesnicima kojima su neophodni. Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom bi broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovaskularnih bolesti mogli da smanjimo barem za trećinu što je cilj koji zajednički možemo da postignemo, naglasio je prof. dr Ristić.
Profesor Ristić je upozorio da zbog kardiovaskularnih bolesti svake godine izgubimo grad veličine Zaječara, a da ovu statistiku možemo smanjiti za 30 odsto samo zdravim životnim navikama i adekvatnim lečenjem kada se bolest dijagnostikuje.
- Svi se u Srbiji plaše raka pluća, a neprepoznata i nelečena srčana slabost ima jednako lošu prognozu - kaže prof. dr Ristić.
Predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije Petar Seferović navodi da su bolesti srca hronične dugotrajne bolesti i da one nastaju usled dugotrajnog zanemarivanja mera koje, kako kaže, čovek treba da radi da bi živeo što duže i bolje.
One se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, izbegavanju pušenja, fizičkoj aktivnosti, napominje Seferović i ističe da su statistike za Srbiju izuzetno loše.
Stoga je za poboljšanje porazne statistike i uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti neprestano podizanje svesti javnosti o tom zdravstvenom problemu, navodi Seferović.
Ističe da su rana dijagnostika i dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje.