Стручњаци откривају: Месо које Срби најчешће једу може бити штетно по здравље, а ЕВО које је по њима најздравије

Месо може бити драгоцен део уравнотежене исхране, под условом да се конзумира умерено и да се пажљиво бира његова врста и начин припреме. 

Стручњаци истичу да квалитетно, немасно месо може допринети здрављу, а његова правилна термичка обрада, попут печења, кувања или роштиљања, помаже да се очувају есенцијалне нутритивне вредности.

Упркос лошој репутацији која га у данашње време неретко прати, месо није нужно непријатељ здравља. Напротив, оно је важан извор протеина високог квалитета, гвожђа, цинка и витамина Б групе, односно нутријената кључних за енергију, функцију мозга и јачање имунитета. 

Ипак, стручњаци упозоравају да је пресудан баланс, јер количина, учесталост и начин припреме чине разлику између користи и потенцијалне штете.

Нутриционисти Прија Тев и Роб Хобсон рангирали су најздравије врсте меса према њиховом саставу и нутритивној вредности. 

На самом врху листе налази се ћурећи филе, који садржи минималну количину засићених масти, само 0,18 г на 100 г, а истовремено обилује протеинима. Иза њега следе пилетина, пилећи батак и говеђи бифтек, који су такође богати корисним нутријентима и есенцијалним минералима.

Са друге стране, прерађене месне производе, попут кобасица, шунке и сланине, требало би конзумирати само повремено и у ограниченим количинама. Ове намирнице често садрже високе количине соли, засићених масти и конзерванса који могу негативно утицати на здравље, нарочито на систем за варење.

- Најздравији приступ исхрани јесте онај који комбинује умерене порције квалитетног, мршавог меса са обиљем поврћа, махунарки и целих житарица - саветује Хобсон, нутрициониста са више од двадесет година искуства.

Када је реч о припреми, стручњаци препоручују да се месо пече, динста или грилује уз што мање масноће и додатака. Уместо пржења и тешких кремастих прилога, бирајте оне лагане, који не прекривају укус меса.