НАЈБЛАГОТВОРНИЈЕ СУНЦЕ: Ево како се и КАДА треба СУНЧАТИ како бисте одржали ЗДРАВЉЕ КОЖЕ
Обратите пажњу!
Премда се идеја о храњењу Сунчевом светлошћу можда чини (пре) футуристичком, чињеница је да су многи "гладни" витамина Д баш зато што премало бораве на сунцу. Према проценама Светске здравствене организације, најмање милијарду људи на свету има мањак витамина Д, а здравствене тегобе све су чешће повезане са недовољном изложеношћу природној светлости. На пример, особе које већину времена проводе у затвореним просторима са вештачким осветљењем склоније су аутоимуним болестима.
ДУГА ВЕЗА ПРЕ ВОЈИНА: Он је био велика љубав Слободе Мићаловић - били су дуго заједно и ЛУДО ГА ЈЕ ВОЛЕЛА
У ПОНОЋ ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ У НЕБО! Сутра славимо Преображење, а ево шта НИКАКО не треба радити на овај ПРАЗНИК!
Сазнања о важности сунца за здравље темељно су поткрепљена научним истраживањима, од којих су многа објављена на међународним платформама ПубМед, ResearchGate и СциенцеДирецт. Осим што преко коже подстиче стварање витамина Д (који је, између осталог важан за мишићно-коштани, кардиоваскуларни, нервни и имуни систем), утврђено је да сунце утиче директно на активност Т-ћелија кључних за отпорност организма.
Дневна светлост такође подстиче излучивање такозваних хормона среће - серотонина и ендорфина, а нужна је и за уравнотежену производњу хормона мелатонина који омогућава спавање и регенерацију током ноћи. Сунце може да помогне и у ублажавању кожних тегоба попут псоријазе, атопијског и себореичног дерматитиса, али само ако се кожа - опрезно и у договору са лекаром - излаже јутарњем или каснопослеподневном сунцу.
УМЕРЕНОСТ ЈЕ КЉУЧ
Кључна је умереност – у сваком случају најпожељније је краткотрајно учестало излагање благом сунцу како би кожа са њим била у директном контакту, а без потребе наношења препарата са заштитним фактором (СПФ). Наиме, натуропате и други стручњаци који се баве природним методама лечења и неге сматрају да често наношење СПФ филтера омета стварање витамина Д у кожи и да може да ослаби њене природне способности за одбрану и прилагођавање. То не значи да заштитна средства уопште не треба користити, него их треба користити промишљено и циљано, најпре у ситуацијама када је то нужно – на пример, ако смо изложени јаком сунцу и(или) имамо врло осетљиву кожу која бурно реагује на сунце.
Лети је свакако препоручљиво избегавати дужи боравак на сунцу у периоду најјачег зрачења од 10 до 17 сати (или 18 сати, ако је кожа јако осетљива). Најблаготворнијим се сматра јутарње сунце од 8 до 10 сати. Ако у том периоду због посла или других обавеза не стигнете да упијате природну светлост, пробајте да проведете неко време на каснопослеподневном сунцу.
Сунчане купке су посебно енергизујуће ако притом медитирате, свесно се концентришући на благодети Сунца и упућујући му захвалност. У повезивању са Сунчевом енергијом важна је и – тама, с обзиром на то да је за здрав биоритам кључна правилна измена дана и ноћи. Зато довољно спавајте, и то у потпуно замраченом простору, јер већ и трачак вештачке светлости може да омета ноћну регенерацију организма. Управо је спавање у потпуној тами одлична припрема за следеће свитање.