Skip to main content
Sunčanje

NAJBLAGOTVORNIJE SUNCE: Evo kako se i KADA treba SUNČATI kako biste održali ZDRAVLJE KOŽE

Foto: Profimedia
Obratite pažnju!

Premda se ideja o hranjenju Sunčevom svetlošću možda čini (pre) futurističkom, činjenica je da su mnogi "gladni" vitamina D baš zato što premalo borave na suncu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, najmanje milijardu ljudi na svetu ima manjak vitamina D, a zdravstvene tegobe sve su češće povezane sa nedovoljnom izloženošću prirodnoj svetlosti. Na primer, osobe koje većinu vremena provode u zatvorenim prostorima sa veštačkim osvetljenjem sklonije su autoimunim bolestima.

DUGA VEZA PRE VOJINA: On je bio velika ljubav Slobode Mićalović - bili su dugo zajedno i LUDO GA JE VOLELA

DUGA VEZA PRE VOJINA: On je bio velika ljubav Slobode Mićalović - bili su dugo zajedno i LUDO GA JE VOLELA

U PONOĆ OBAVEZNO POGLEDAJTE U NEBO! Sutra slavimo Preobraženje, a evo šta NIKAKO ne treba raditi na ovaj PRAZNIK!

U PONOĆ OBAVEZNO POGLEDAJTE U NEBO! Sutra slavimo Preobraženje, a evo šta NIKAKO ne treba raditi na ovaj PRAZNIK!

Saznanja o važnosti sunca za zdravlje temeljno su potkrepljena naučnim istraživanjima, od kojih su mnoga objavljena na međunarodnim platformama PubMed, ResearchGate i ScienceDirect. Osim što preko kože podstiče stvaranje vitamina D (koji je, između ostalog važan za mišićno-koštani, kardiovaskularni, nervni i imuni sistem), utvrđeno je da sunce utiče direktno na aktivnost T-ćelija ključnih za otpornost organizma.

Sunčanje
Sunčanje
Foto: Profimedia

Dnevna svetlost takođe podstiče izlučivanje takozvanih hormona sreće - serotonina i endorfina, a nužna je i za uravnoteženu proizvodnju hormona melatonina koji omogućava spavanje i regeneraciju tokom noći. Sunce može da pomogne i u ublažavanju kožnih tegoba poput psorijaze, atopijskog i seboreičnog dermatitisa, ali samo ako se koža - oprezno i u dogovoru sa lekarom - izlaže jutarnjem ili kasnoposlepodnevnom suncu.

UMERENOST JE KLJUČ

Ključna je umerenost – u svakom slučaju najpoželjnije je kratkotrajno učestalo izlaganje blagom suncu kako bi koža sa njim bila u direktnom kontaktu, a bez potrebe nanošenja preparata sa zaštitnim faktorom (SPF). Naime, naturopate i drugi stručnjaci koji se bave prirodnim metodama lečenja i nege smatraju da često nanošenje SPF filtera ometa stvaranje vitamina D u koži i da može da oslabi njene prirodne sposobnosti za odbranu i prilagođavanje. To ne znači da zaštitna sredstva uopšte ne treba koristiti, nego ih treba koristiti promišljeno i ciljano, najpre u situacijama kada je to nužno – na primer, ako smo izloženi jakom suncu i(ili) imamo vrlo osetljivu kožu koja burno reaguje na sunce.

Leti je svakako preporučljivo izbegavati duži boravak na suncu u periodu najjačeg zračenja od 10 do 17 sati (ili 18 sati, ako je koža jako osetljiva). Najblagotvornijim se smatra jutarnje sunce od 8 do 10 sati. Ako u tom periodu zbog posla ili drugih obaveza ne stignete da upijate prirodnu svetlost, probajte da provedete neko vreme na kasnoposlepodnevnom suncu.

Sunčanje
Foto: Profimedia

Sunčane kupke su posebno energizujuće ako pritom meditirate, svesno se koncentrišući na blagodeti Sunca i upućujući mu zahvalnost. U povezivanju sa Sunčevom energijom važna je i – tama, s obzirom na to da je za zdrav bioritam ključna pravilna izmena dana i noći. Zato dovoljno spavajte, i to u potpuno zamračenom prostoru, jer već i tračak veštačke svetlosti može da ometa noćnu regeneraciju organizma. Upravo je spavanje u potpunoj tami odlična priprema za sledeće svitanje.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
21 Beograd