ИМАТЕ БОЛОВЕ У ЖЕЛУЦУ? Ево шта би требало да једете, а шта да ИЗБЕГАВАТЕ у широком луку
Ако вам тешка храна узрокује пробавне сметње, можда је време да пробате нека лаганија јела.
Храна у већини случајева представља ужитак и угоду, но то исто задовољство престаје када се због хране почну појављивати пробавне сметње. Тада кажемо како нам је одређена храна "лоше села" на желудац или "стомак", односно на доњи дое пробавног система - црева.
Таква неугодност може бити акутна (нпр. цревна вироза), пролазна сметња која се јавља услед конзумације одређене хране и не траје дуго, или пак може постати хронична и дуготрајна те тиме прерасти у трајну сметњу по наше здравље.
ЈАК БОЛ, ЗНОЈЕЊЕ: Ево шта се дешава КАДА се КРВНИ УГРУШАК нађе близу СРЦА, обратите пажњу на ове СИМПТОМЕ
ЗАПАЛИ МУ МАШТУ: 10 секси порука због којих ће ОДМАХ пожелети да је поред тебе!
Чајеви од ових БИЉАКА ЕЛИМИНИШУ КАШАЉ, помажу код иритације грла, а можете их користити и за ИСПИРАЊЕ
Шта је лагана и лако варљива храна
Често се може чути препорука да треба јести лагану храну, но притом остаје нејасно што то заправо значи. За неког је лако варљива храна кришка белог хлеба и шољица пуномасног млека, док ће неком другом тај исти једноставан оброк створити значајне пробавне сметње и надутост.
Некоме ће с поремећајем диспепсије свежи ананас олакшати пробавне процесе, док ће тај исти свежи ананас код особа с гастритисом, гастроезофагеалном рефлуксном болешћу (ГЕРБ) и жгаравицом стварати снажну киселину. Дакле, утицај одређене врсте хране на организам разликује се од појединца до појединца. Међутим, за неку храну се начелно може рећи да има веће шансе за узроковање пробавних неугода.
Кренимо зато од најједноставније, здраворазумске дефиниције тога шта је тешка, а шта лагана храна за желудац, за коју не треба нутриционистичко предзнање и познавање сложених пробавних хемијских процеса.
У лагана јела спадају она која лако пролазе кроз дигестивни тракт, без последичних тегоба и пропратних нуспојава. Таква "лагана храна за црева" је нпр. она кувана на пари, благо термички обрађена где су нутритивни губици минимални.
Сирова храна се само делимично може сматрати лаганом и лако варљивом храном. Наиме, намирнице попут разних врста купуса могу изазвати надутост, иако су врло здраве и богате корисним минералима, а неке киселе намирнице (као што је кисело зеље) могу изазвати бол у желуцу, иако су богате врло важним пробиотичким бактеријама званим лактобацили.
Што је тешка и теже пробављива храна
Тежа храна је углавном она чија конзумација резултира сметњама и попратним функционалним поремећајима пробаве који нарушавају квалитет живота и потенцијално погоршавају здравствено стање.
То може бити термички прерађена храна која је обрађена урањањем у дубоку масноћу (пржење, печење), као и она којој се у том процесу додао шећер.
Пробавни ензимски процеси се у таквом окружењу значајно теже одвијају, јер захтевају појачани рад и функционалност жучи те гуштерачних пробавних ензима (липазе, које разграђују скроб, те амилазе, које разграђују шећер). Наравно, и такав тежи оброк се може сварити, но само под условом да је активност жучи и ензима уредна, а у одраслој доби то често није случај због функционалних промена пробавног састава.
Стога се људи жале на тегобе као што су гасови, надутост, напетост и болове у стомаку.
Пржено и панирано месо и пржени кромпири спадају у категорију тешке хране, као и сва индустријски високо процесуирана храна као што су кекс, готова јела, колачи и умаци попут мајонеза.
Месне прерађевине (полутрајне кобасице/саламе, наресци) такође су непожељне намирнице ако се желе постићи уравнотежени пробавни процеси.
Под тежу храну бисмо могли сврстати и јела зачињена с пуно паприке и бибера или пржена на белом, стога ове поступке избегавамо при припреми лагане хране.
Зашто јести лагану храну?
Не постоји попис хране која је нужна за здраву прехрану, већ је најбитније следити основни принцип и бирати намирнице које су нутритивно богате, односно препуне храњивих твари.
Како бисмо апсорпцијом у танком цреву лакше добили храњиве стври из сложених пробавних процеса, основни је услов да се ти процеси одвијају делотворно и без потешкоћа, а лагана храна је кључна за неометане пробавне процесе.
Треба имати на уму да понекад и нутритивно врло богата храна може због свог састава изазвати пробавне сметње - пауљ, грашак и многе махунарке садрже специфичне нутријенте који изазивају гасове и надутост, као и купусњаче (карфиол, купус/зеље, броколи). Стога ове намирнице, иако су врло храњиве и препоручљиве за конзумацију, не можемо сматрати лако варљивим.
Млеко и млечни производи су одличан извор беланчевина и калцијума, али многима могу изазивати реакције у дигестивном тракту због неподношљивости лактозе. Стога ће лагана, односно варљивија млечна намирница бити она која садржи мање вредности лактозе, попут ферментираних млечних напитака као што је јогурт или млека са значајно смањеним уделом лактозе и слично.
Лако варљива и корисна храна за желудац:
- бели пиринач, палента, просо, хељда, киноа
- банане
- лан и чиа семе
- батат, кромпир, броколи
- гриловано поврће попут тиквица
- зелено лиснато поврће
- пилетина и ћуретина (прса), бела риба (ослић, бранцин, орада, пастрамка)
- тофу