IMATE BOLOVE U ŽELUCU? Evo šta bi trebalo da jedete, a šta da IZBEGAVATE u širokom luku
Ako vam teška hrana uzrokuje probavne smetnje, možda je vreme da probate neka laganija jela.
Hrana u većini slučajeva predstavlja užitak i ugodu, no to isto zadovoljstvo prestaje kada se zbog hrane počnu pojavljivati probavne smetnje. Tada kažemo kako nam je određena hrana "loše sela" na želudac ili "stomak", odnosno na donji doe probavnog sistema - creva.
Takva neugodnost može biti akutna (npr. crevna viroza), prolazna smetnja koja se javlja usled konzumacije određene hrane i ne traje dugo, ili pak može postati hronična i dugotrajna te time prerasti u trajnu smetnju po naše zdravlje.
JAK BOL, ZNOJENJE: Evo šta se dešava KADA se KRVNI UGRUŠAK nađe blizu SRCA, obratite pažnju na ove SIMPTOME
ZAPALI MU MAŠTU: 10 seksi poruka zbog kojih će ODMAH poželeti da je pored tebe!
Čajevi od ovih BILJAKA ELIMINIŠU KAŠALJ, pomažu kod iritacije grla, a možete ih koristiti i za ISPIRANJE
Šta je lagana i lako varljiva hrana
Često se može čuti preporuka da treba jesti laganu hranu, no pritom ostaje nejasno što to zapravo znači. Za nekog je lako varljiva hrana kriška belog hleba i šoljica punomasnog mleka, dok će nekom drugom taj isti jednostavan obrok stvoriti značajne probavne smetnje i nadutost.
Nekome će s poremećajem dispepsije sveži ananas olakšati probavne procese, dok će taj isti sveži ananas kod osoba s gastritisom, gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) i žgaravicom stvarati snažnu kiselinu. Dakle, uticaj određene vrste hrane na organizam razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Međutim, za neku hranu se načelno može reći da ima veće šanse za uzrokovanje probavnih neugoda.
Krenimo zato od najjednostavnije, zdravorazumske definicije toga šta je teška, a šta lagana hrana za želudac, za koju ne treba nutricionističko predznanje i poznavanje složenih probavnih hemijskih procesa.
U lagana jela spadaju ona koja lako prolaze kroz digestivni trakt, bez posledičnih tegoba i propratnih nuspojava. Takva "lagana hrana za creva" je npr. ona kuvana na pari, blago termički obrađena gde su nutritivni gubici minimalni.
Sirova hrana se samo delimično može smatrati laganom i lako varljivom hranom. Naime, namirnice poput raznih vrsta kupusa mogu izazvati nadutost, iako su vrlo zdrave i bogate korisnim mineralima, a neke kisele namirnice (kao što je kiselo zelje) mogu izazvati bol u želucu, iako su bogate vrlo važnim probiotičkim bakterijama zvanim laktobacili.
Što je teška i teže probavljiva hrana
Teža hrana je uglavnom ona čija konzumacija rezultira smetnjama i popratnim funkcionalnim poremećajima probave koji narušavaju kvalitet života i potencijalno pogoršavaju zdravstveno stanje.
To može biti termički prerađena hrana koja je obrađena uranjanjem u duboku masnoću (prženje, pečenje), kao i ona kojoj se u tom procesu dodao šećer.
Probavni enzimski procesi se u takvom okruženju značajno teže odvijaju, jer zahtevaju pojačani rad i funkcionalnost žuči te gušteračnih probavnih enzima (lipaze, koje razgrađuju skrob, te amilaze, koje razgrađuju šećer). Naravno, i takav teži obrok se može svariti, no samo pod uslovom da je aktivnost žuči i enzima uredna, a u odrasloj dobi to često nije slučaj zbog funkcionalnih promena probavnog sastava.
Stoga se ljudi žale na tegobe kao što su gasovi, nadutost, napetost i bolove u stomaku.
Prženo i panirano meso i prženi krompiri spadaju u kategoriju teške hrane, kao i sva industrijski visoko procesuirana hrana kao što su keks, gotova jela, kolači i umaci poput majoneza.
Mesne prerađevine (polutrajne kobasice/salame, naresci) takođe su nepoželjne namirnice ako se žele postići uravnoteženi probavni procesi.
Pod težu hranu bismo mogli svrstati i jela začinjena s puno paprike i bibera ili pržena na belom, stoga ove postupke izbegavamo pri pripremi lagane hrane.
Zašto jesti laganu hranu?
Ne postoji popis hrane koja je nužna za zdravu prehranu, već je najbitnije slediti osnovni princip i birati namirnice koje su nutritivno bogate, odnosno prepune hranjivih tvari.
Kako bismo apsorpcijom u tankom crevu lakše dobili hranjive stvri iz složenih probavnih procesa, osnovni je uslov da se ti procesi odvijaju delotvorno i bez poteškoća, a lagana hrana je ključna za neometane probavne procese.
Treba imati na umu da ponekad i nutritivno vrlo bogata hrana može zbog svog sastava izazvati probavne smetnje - paulj, grašak i mnoge mahunarke sadrže specifične nutrijente koji izazivaju gasove i nadutost, kao i kupusnjače (karfiol, kupus/zelje, brokoli). Stoga ove namirnice, iako su vrlo hranjive i preporučljive za konzumaciju, ne možemo smatrati lako varljivim.
Mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor belančevina i kalcijuma, ali mnogima mogu izazivati reakcije u digestivnom traktu zbog nepodnošljivosti laktoze. Stoga će lagana, odnosno varljivija mlečna namirnica biti ona koja sadrži manje vrednosti laktoze, poput fermentiranih mlečnih napitaka kao što je jogurt ili mleka sa značajno smanjenim udelom laktoze i slično.
Lako varljiva i korisna hrana za želudac:
- beli pirinač, palenta, proso, heljda, kinoa
- banane
- lan i čia seme
- batat, krompir, brokoli
- grilovano povrće poput tikvica
- zeleno lisnato povrće
- piletina i ćuretina (prsa), bela riba (oslić, brancin, orada, pastramka)
- tofu