U borbi za oslobođenje Beograda nastao je jedan od NAJČUVENIJIH i NAJEMOTIVNIJIH govora u istoriji (VIDEO)
Major srpske vojske Dragutin Gavrilović održao govor pred kafanom "Jasenicom"
Dragutin Gavrilović je bio major srpske vojske, dok je u jugoslovenskoj vojci napredovao do čina pukovnika. Učestvovao je u skoro svim bitkama srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U srpskoj istoriji ostaće zapamćen po govoru koji je održao braniocima Beograda oktobra 1915. godine neposredno pred juriš u kome je i sam teško ranjen.
Urbana legenda sa BEOGRADSKOG ASFALTA: Evo zašto SRPSKI narod nikada neće PROPASTI
Da li znate šta je TAŠMAJDANSKA MISTERIJA? Ovo je najveća tajna koju krije poznati deo Beograda
U toku borbi za odbranu Beograda 6-7. oktobra 1915. godine, Austrija je forsirala Dunav i iskrcala se na delu obale koji je držao 2. bataljon 10 kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović.
Austrijske jedinice utvrdile su se iza železničkog nasipa na samoj obali. Rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30m.
Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji uprkos teškim gubicima nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.
Oko 14:30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona i Sremski odred i pred kafanom "Jasenicom" izdao sledeću zapovest:
"Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!"
Beograd je kroz istoriju imao čak 15 naziva, EVO I KOJA!
Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad. Međutim, snažna vatra austrijskih jedinica na nasipu podržana uraganskim dejstvom austrijske artiljerije odbila je i ovaj napad. Major Gavrilović je teško ranjen.
Preživevši odbranu Beograda, povukao se zajedno sa srpskom vojskom na Krf, a posle proboja Solunskog fronta, vojvoda Petar Bojović ga je predložio za viši čin, međutim to nije prihvatio vojvoda Stepa Stepanović uz obrazloženje da je previše mlad.
Nije bio omiljen među oficirima, jer nije pripadao nijednoj tajnoj organizaciji.