Dva scenarija okončanja rata, jedan je crn za Evropu: Koliko će ih koštati pobeda Rusije ili Ukrajine, a koliko novca i oružja je potrebno Zelenskom da se približi Putinu?

Ruska vojna pobeda u Ukrajini koštala bi Evropu dvostruko više nego ukrajinska pobeda, prema novoj studiji koju su sproveli  Corisk i Norveški institut za međunarodne odnose, objavljenoj 25. novembra.

Studija je predstavila dva vojna i ekonomska scenarija za aktuelni rat u Ukrajini i ukazala na izbor pred Evropom dok Sjedinjene Države guraju mirovni plan koji bi mogao biti nepovoljan za Ukrajinu i Evropu u celini.

Prvi scenario - Ruska delimična pobeda i njene posledice

U prvom scenariju, ruske snage bi nastavile postepeno napredovanje ka zapadu, prema reci Dnjepar.

Kao rezultat vojnih uspeha, Kremlj bi prinudio Ukrajinu da prihvati mirovno rešenje u korist Moskve.

Prema studiji, takav ishod bi predstavljao rusku delimičnu pobedu, čime bi Moskva osnažila uticaj na političku i ekonomsku orijentaciju Ukrajine, uključujući pitanje članstva u EU i NATO.

Studija upozorava da bi Ukrajina mogla da izgubi polovinu teritorije, da se suoči s dugoročnom političkom destabilizacijom i opasnošću od demokratskog nazadovanja, pa čak i propasti države.

Još 6 do 11 miliona Ukrajinaca moglo bi da pobegne na zapad Evrope, što bi generisalo troškove od 524 do 952 milijarde evra u roku od četiri godine.

Dodatna izdvajanja za jačanje istočnog krila NATO-a povećala bi ukupne evropske troškove po ovom scenariju na 1,2 - 1,6 biliona evra.

Nakon postizanja sporazuma, Rusija bi mogla da preusmeri vojne resurse ka Moldaviji, Baltiku ili nordijskim zemljama. Evropa bi morala ubrzano da ojača odbranu na Baltiku i Arktiku, istovremeno se suočavajući s rastućim političkim tenzijama i migracionim pritiskom.

Drugi scenario - Ukrajinska pobeda kao povoljna opcija

Drugi scenario - ukrajinska pobeda - bio bi znatno manje skup za Evropu, navodi se u istraživanju. Uz adekvatnu podršku, Ukrajina bi mogla da obnovi snažnu borbenu moć, nalik onoj tokom uspešnih kontraofanziva 2022. godine i da počne da oslobađa okupirane teritorije.

U ovom scenariju, ukrajinski uspeh na frontu naterao bi Rusiju na mirovne pregovore koji bi zaštitili vitalne interese Kijeva.

Za pobedu, Ukrajini bi bila potrebna brza i masovna isporuka naoružanja, uključujući: 1.500 - 2.500 tenkova, 2.000 - 3.000 artiljerijskih sistema, do 8 miliona dronova svih vrsta!

Sistemi protivvazdušne odbrane i strateške rakete

Ukoliko bi ove kapacitete dobila, Ukrajina bi mogla da zaustavi rusko napredovanje, povrati ključna područja i obnovi uslove za političku stabilizaciju i ekonomski oporavak. Ukrajinska delimična pobeda ubrzala bi evropske integracije, podstakla povratak izbeglica i smanjila rizik premija za investitore.

Procena evropskog troška u ovom scenariju - uključujući vojnu pomoć, industrijsku podršku i smanjene izbegličkih obaveza iznosi 522 - 838 milijardi evra, što je otprilike polovina iznosa u slučaju ruske pobede.

Takođe, zaplena zamrznute ruske imovine mogla bi da umanji troškove Evrope za dodatnih 50%.

Evropa će nositi glavni teret pomoći

U oba scenarija predviđa se da će Evropa snositi najveći deo troškova podrške Ukrajini, jer se procenjuje da će SAD postepeno smanjivati pomoć Ukrajini i evropskoj bezbednosnoj politici.

Rezultati studije dolaze u trenutku kada je pritisak za obezbeđivanje novih sredstava za Ukrajinu veći nego ikada, jer će se ukrajinske finansije iscrpeti do sredine 2026. godine.

Plan evropskih reparacija i politička borba u EU

U okviru šeme "kredita iz reparacija", koju predvodi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, oko 140 milijardi evra iz zamrznutih rezervi ruske centralne banke bilo bi pozajmljeno Ukrajini.

Uprkos delimičnom protivljenju pojedinih lidera, Evropska komisija i većina država članica EU podržavaju ovaj model i cilj je da se konačni dogovor postigne na samitu Evropskog saveta 18. i 19. decembra.