Evropski lideri stigli u Kijev: Očekuje ih važan sastanak sa Zelenskim, evo šta poručuju (FOTO/VIDEO)

Predsednik Francuske Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc i poljski premijer Donald Tusk doputovali su jutros u Kijev kako bi pružili podršku Ukrajini i založili se za mirovni sporazum između Kijeva i Moskve, a uskoro će se sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, javlja francuska televizija BFM.

Makron, Merc i Starmer su jutros zajedno izašli iz voza koji ih je dovezao iz Poljske, a kasnije će se sastati sa Zelenskim i Tuskom.

- Na putu za Kijev. Za Ukrajinu, za Evropu, napisao je francuski predsednik sinoć na mreži Iks.

Poljski premijer je na istoj mreži jutros objavio video-snimak svog dolaska u Kijev.

- Kijev. Čeka nas važan dan, objavio je on.

Tokom posete, Makron, Tusk, Starmer i Merc posetiće Trg Majdan u Kijevu kako bi "odali poštu braniocima Ukrajine koji su poginuli i ranjeni u ratu koji vodi Rusija".

Zatim će, zajedno sa Zelenskim, učestvovati u virtuelnom sastanku sa više međunarodnih partnera, saopštila je Jelisejska palata.

Cilj njihove posete je, kako se navodi, ponovno potvrđivanje podrške pozivima predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa na mirovni sporazum.

- Zajedno sa Sjedinjenim Državama, pozivamo Rusiju da prihvati potpuno i bezuslovno 30-dnevno primirje koje bi omogućilo razgovore o pravednom i trajnom miru. Pozivamo Rusiju da prestane da ometa napore za postizanje trajnog mira, istakli su Makron, Merc, Tusk i Starmer u zajedničkom saopštenju.

Lideri navode da su "spremni da podrže mirovne pregovore što je pre moguće".

Prema njihovim navodima, Ukrajina mora da "dobije priliku da obnovi svoj prosperitet kao bezbedna, sigurna i suverena nacija unutar svojih međunarodno priznatih granica".

Tramp je u četvrtak ponovio svoj poziv na "bezuslovno 30-dnevno primirje" u Ukrajini, koje bi trebalo da vodi ka "trajnom miru".

Francuski predsednik je poslednji put posetio Ukrajinu u junu 2022. godine, u pratnji tadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca, predsednika italijanskog Saveta Marija Dragija i tadašnjeg predsednika Rumunije Klausa Johanisa.

Tanjug