ŠTA ĆE BITI SA EVROPOM U SLUČAJU SVEOPŠTEG RATA? Visoki zvaničnici pozivaju na SUKOBE, a skladišta PUSTA! Stručnjaci saglasni: Crno nam se piše...

Kada se u javnosti pojavio snimak na kom visoki nemački zveničnici većaju o tome kako pomoći ukrajinskim snagama u rušenju Krimskog mosta, niko nije glasno izgovorio, ali su mnogi razmišljali o tome kako bi se celokupna priča mogla završiti direktnim napadom Rusije na Nemačku, pogotovo kada su stigle glasne i oštre izjave Moskve u kojima poručuju da se Nemačka sprema za rat.

O velikom ratu u Evropi govori se od momenta kada su ruske snage, pre više od dve godine, krenule u invaziju na Ukrajinu, ali se trenutno o tome govori mnogo više nego inače. 

Jedan deo ljudi plasira priču o proširenju rata, jer na taj način pružaju veću potporu Ukrajini, po argumentu da ako im sada ne pružimo podršku u borbi protiv Rusije, moraćemo sami kasnije da se borimo protiv njih. Dok, sa druge strane, postoji i teorija o ratnoj histeriji i o tome kako je ovo vreme pogodno za osamostaljivanje Evropske unije od Amerike, pa samim tim i stvaranje evropske vojske ili ipak znatno jačanje vojnih kapaciteta zemalja članica. 

Postalo je jasno da će Donald Tramp biti republikanski kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, a prema anketama je ispred trenutnog predsednika Bajdena. Jasno je da to znači da postoji realna šansa da će u ovo doba naredne godine na čelu SAD biti Tramp, koji bi se, po svemu sudeći, dodatno izolovao od Evrope, išao u pravcu bržeg završetka rata u Ukrajini, nemareći za to koliko je teritorija zauzela Rusija.  

Čini se da se Rusija tome i nada iako sam Vladimir Putin ističe kako on preferira Bajdena za predsednika pošto Bajden, prema njegovim rečima, predstavlja prepoznatljiv stil politike dok je Tramp previše nepredvidljiv.

Sve skupine koje u ovom trenutku pričaju o većem ratu o Evropi to čine s nekom agendom.

Francuski predsednik, na primer, provocira i druge zapadne saveznike spominjanjem slanja vojske u Ukrajinu, za šta niko nije zainteresovan i zasigurno vidi celu ovu situaciju kao priliku za evropsko jačanje, možda čak i izgradnju evropske vojske, nešto za što se on lično zalagao, barem u nekoliko navrata.

U takvom scenariju, kompaktnije i vojno snažnije Evrope, Francuska sebe vidi kao lidera, ako američka "zaštita" otpadne, između ostalog i zbog činjenice da je Francuska jedina nuklearna vojna sila u Evropskoj uniji. 

Prema trenutnom aranžmanu, američko nuklearno oružje dostupno je Belgiji, Nemačkoj, Italiji i Nizozemskoj, ali nije njihovo, pa im je jasno da se sve može promijeniti dolaskom Trumpa na vlast.

Iako nema neke velike naznake da bi se rat mogao tako brzo proširiti Evropom, postavlja se pitanje, da li bi se Evropa mogla adekvatno obraniti od Rusije pod uslovom da to mora učiniti sama bez američke pomoći, ukoliko bi bilo potrebno?

Možda će u jednom trenutku to i biti moguće, ali to nije trenutno stanje. Daleko od toga da Evropa ne bi pružila silovit otpor, ali objektivno posmatrano, ona nije spremna za vođenje velikog rata.

Rat u Ukrajini iscrpeo je zalihe municije širom sveta.

Jedan od njih je i Mark Tis, penzionisani general-pukovnik i bivši zamenik šefa obrane belgijskih oružanih snaga.

U razgovoru sa medijima, rekao je kako Evropa nije u stanju da ratuje.

- Već nakon nekoliko sati rata morali bi bacati kamenje - rekao je ističući kako se uopšte ne šali.

- Zalihe su izuzetno male, posebno kada je u pitanju visokokvalitetna municija. Takvu municiju nije lako ponovno stvoriti. Morate uzeti u obzir vreme isporuke. Ako naručite danas, za neke vrste municije biće potrebno i do sedam godina da bude isporučeno. Čak i sa najjednostavnijim malokalibarskim municijama 5.56, što je NATO standard. Ako danas potpišemo ugovor, potrebno će biti dvanaest meseci da nabavimo to  - objasnio je Tis.

- Mi smo već u dubokim go*nima. Nedostatak se osim municije proteže i na oružje. Nestašice oružja i municije nije svestan samo Zapad, već i njegovi protivnici. Možete biti sigurni da naši protivnici, bilo da su u Moskvi ili u Pekingu ili bilo gde drugde u svetu, znaju za nedostatak municije - rekao je.

Ali, kako je moguće da EU ili NATO, s nekoliko država članica, koje imaju određenu vrhovnu snagu i sposobnost masovne proizvodnje, pate od nestašice municije?

- Naše vojske su dizajnirane za ekspedicione operacije. Reč je o malim kontingentima s malo logistike i vrlo malom potrošnjom municije, ako je uopšte ima. I odjednom se sad opet nalazimo u vremenu otvorenog rata. Danas su sve komponente vojske ponovno pred izazovom, uključujući municiju i logistiku - Tis je otkrio razlog.

- Znam da je Nemačka imala oko 5000 tenkova kasnih 1980-ih. Danas ih Nemačka ima između 200 i 300. Ne kažem da se moraju vratiti na 5000, ali ovaj jaz je ogroman -  prokomentirao je i stanje u njemačkoj vojsci.

Šta Evropa može učiniti u ovakvoj situaciji?

- Novac je tu, ali prava promena se mora dogoditi u mentalitetu. Potrebna je promjena percepcije. Sigurnost košta. Moramo to ponovno naučiti. Mnogi su verovali da je to palo sa neba i da se nikada neće promeniti. Društvo mora biti spremno braniti svoj prosperitet - rekao je.

Takođe, je pozvao na promene u odbrambenoj industriji.

- U industriji se nije puno dogodilo. Moramo ponovno začiniti industriju oružja i obranu. Ali rizik u firmama je potpun. I to se mora promeniti, Vlade i Evropska unija moraju snositi ovaj rizik - smatra Tis.

- Ako želite politički promeniti Evropu, nož vam mora biti pod grlom i krv mora da kaplje, tada će se stvari početi menjati - zaključio je.

Ovo što iznosi bivši belgijski general bi se takođe moglo nazvati jednom od agendi pri spominjanju većeg rata u Evropi.

U ovom slučaju imamo evidentno lobiranje za vojnu industriju, koja ionako zarađuje ogroman novac, ali sada želi da se stvoriti situacija gde će novac poreznih obveznika ići velikim evropskim proizvođačima oružja koje će se smatrati garancijom mira i prosperiteta.

Ali takvo razmišljanje polazi od pretpostavke da je "slaba" Evropa automatski predodređena da bude žrtva.

To pomalo zvuči kao evropska paranoja nasleđena iz vremena kolonijalizma jer Evropljani su po tom ključu eksploatirali, osvajali i uništavali sve narode pred sobom koji su bili vojno slabiji i nisu se mogli obraniti.

Po tom načinu razmišljanja Rusija će sigurno napasti ako joj se da dovoljno vremena i prilike. Tako da, tolika paranoja od potencijalnog povratka Trumpa na vlast u Americi, uopšte ne čudi.

Dobar deo Evropljana se oseća kao da su živeli na tuđi račun, američki, i da su ostali slobodni i prosperitetni jedino zahvaljujući čvrstom i dominantnom zagrljaju američke vojske.

Zanimljivo je da tako misli i sam Tramp i zato želi ovog puta, ako osvoji vlast, potpuno degradirati američko izdvajanje za evropsku sigurnost, to jest, želi da Evropa sad vraća dug na način da će masovno kupovati američko oružje, na šta će ih naterati preteći povlačenjem iz NATO-ovog Članka 5 o kolektivnoj obrani.

Evropa bi bila puno sigurnija da se fokusira na uzajamni prosperitet sveta, sarađujući sa svim stranama sveta, no to je nešto što je već godinama u blokadi, a kao okrutna alternativa globalnoj saradnji nameće se opasnost od globalnog konflikta.

Ironično je i to da je Evropa sad ta koja takvu eskalaciju najviše spominje, a nije spremna se s njom nositi, ali kroz stvaranje psihoze vjeruje da će ubrzano postati ili da će barem ostvariti unosne poslove kroz militarizaciju kontinenta.

Izvor: Srbija Danas/Advance/Autor: Antun Roša/Prenela: E. D.