RUSI I UKRAJINCI BILI NA KORAK OD MIRA?! Isplivali TAJNI detalji neuspelih pregovora: Oko jedne stvari NISU MOGLI DA SE SLOŽE
Rusija i Ukrajina bile su blizu postizanja mirovnog sporazuma u proleće 2022. godine, prema kom je Kijev bio spreman da se obaveže na neutralnost, izvestio je u petak nemački Welt, pozivajući se na nacrt sporazuma. Insistiranje Moskve da Ukrajina proglasi ruski jezik svojim drugim zvaničnim jezikom navodno je bilo kamen spoticanja.
Pozivajući se na dokument od 17 stranica od 15. aprila 2022. godine, nemački list tvrdi da su se Moskva i Kijev dogovorili oko većine stvari i da bi se o svim preostalim razlikama razgovaralo na samitu između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog.
Prema Weltu, Ukrajina bi se obavezala na "trajnu neutralnost", pristala bi da ne dozvoliti strano oružje i trupe u zemlji, i obavezala bi se da neće "primati, proizvoditi ili nabaviti" nuklearno oružje. Kijev bi navodno takođe garantovao da neće održavati vojne vežbe sa drugim zemljama.
Zauzvrat, Rusija bi se obavezala da više ne napada Ukrajinu, dok bi se složila da Kijev dobije bezbednosne garancije od SAD, Velike Britanije, Francuske i Kine. Ako bi Ukrajina bila napadnuta, njeni garanti bi podržali njeno pravo na samoodbranu u roku od tri dana, uz ratifikaciju svih strana koje se pominju u sporazumu, čime bi oni postali pravno obavezujući.
Welt je takođe tvrdio da je sporazum isključio poluostrvo Krim, kao i delove Donbasa, iz bilo kakvih bezbednosnih garancija datih Ukrajini.
Međutim, nejasno je koji delovi Donbasa su bili obuhvaćeni klauzulom. List je primetio da iako je Rusija želela da se tačne granice utvrde na samitu Putina i Zelenskog, Kijev je to odbio, insistirajući da se one zasnivaju na ukrajinskom tumačenju.
Istovremeno, Moskva je navodno signalizirala da je spremna da povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije, ali ne i sa Krima i Donbasa. Rečeno je da su o detaljima razgovarali Putin i Zelenski.
Dve strane su takođe navodno imale velika neslaganja oko veličine ukrajinske vojske, pošto je Kijev želeo da ima mnogo više vojnika nego što je Moskva bila spremna da dozvoli.
Welt je izvestio da je, iako su zaraćene strane bile blizu sporazuma, Moskva naknadno zahtevala da ruski postane drugi zvanični jezik u Ukrajini. Takođe je navodno želela da se ukinu sve međusobne sankcije i da se odustane od tužbi pred međunarodnim sudovima, istovremeno insistirajući da Kijev zabrani nacizam i "agresivni nacionalizam". Te zahteve Ukrajina je odbila, tvrdi list.
Komentarišući potencijalni sporazum, jedan ukrajinski pregovarač je za Welt rekao: "To je bio najbolji dogovor koji smo mogli da ostignemo", tvrdeći da je Kijev bio u jačoj pregovaračkoj poziciji 2022. nego sada.
Ruski zvaničnici su ranije potvrdili da su Ukrajina i Rusija bile blizu mirovnog sporazuma, ali su tvrdili da je napredak poremetio tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson, koji je navodno savetovao Kijev da nastavi sa borbom. Džonson je negirao optužbe.
Izvor: Srbija Danas/24sedam
