KOLEKTIVNI GNEV: Rusi i Ukrajinci ponovo ujedinjeni - OVA odluka sve RAZBESNELA
Ove godine, Nobelova nagrada za mir otišla je Rusiji četvrti put u istoriji i drugu godinu zaredom. Ali ne samo to, zajedno sa društvom za ljudska prava „Memorijal“, čast dele beloruski aktivista za ljudska prava Aleksandar Bjaljacki i ukrajinski centar za građanske slobode.
Upada u oči činjenica da je ovogodišnja Nobelova nagrada za mir istovremeno dodeljena predstavnicima tri zemlje koje su pre samo tri decenije smatrane nedeljivom celinom. Posmatrači su komentarisali da ovo simbolizuje činjenicu da liberalna krila tri zemlje, uprkos razlikama njihovih vlada, ostaju povezana. Ali mnogi ne vole ovo tumačenje. Najoštrija reakcija na vest o odluci Nobelovog komiteta bila je u Ukrajini.
"VEOMA SMO SREĆNI ŠTO VAS VIDIMO" Putin dočekao važnog gosta sa Zapada, oči sveta uprte su u Kremlj (FOTO)
OVO JE AHILOVA PETA KIJEVA! Otkriveno mesto gde su Ukrajinici NAJRANJIVIJI
TRI GORUĆE TEME, PROBLEM MORA DA SE REŠI: Razgovarali ruski i ministar odbrane NATO države, došli do VAŽNOG zaključka
- Nobelov komitet ima interesantno razumevanje reči „mir“ ako predstavnici dve zemlje koje su napale treću zajedno dobiju Nobelovu nagradu. Ni ruske ni beloruske organizacije nisu bile u stanju da organizuju otpor ratu. Ovogodišnji Nobel je ’strašan‘ - napisao je na Tviteru Mihail Podoljak, savetnik predsednika Vladimira Zelenskog.
- Nobelova nagrada za mir dodeljena je predstavnicima Ukrajine, Rusije i Belorusije. Smatram da je neprihvatljivo da se sada primi bilo kakva nagrada zajedno sa Rusima i Belorusima. Ovo je još jedno opravdanje i pokušaj da se ujedine silovatelj i žrtva. Trebalo bi da to odbacimo - rekla je poslanica Marijana Bezugla.
- S jedne strane, radujem se Nobelovoj nagradi za mir za dostojnu ukrajinsku organizaciju Centar za građanske slobode. S druge strane, druženje sa Belorusima i Rusima je neprikladno jer aktuelizuje ruski mit o 'tri bratska naroda' koji je u osnovi sadašnjeg rata protiv Ukrajine - rekao je istoričar i bivši predsednik Ukrajinskog instituta nacionalnog pamćenja Vladimir Vjatrovič. , napisali su na društvenim mrežama.
Igor Kozlovski, član odbora CCL-a (Centar za građanske slobode), izneo je sličnu ideju: „Mi reagujemo veoma emotivno i uvređeni smo kada Evropljani i Nobelov komitet zbliže Ukrajince, Ruse i Beloruse u jedan prostor. Nismo protiv laureata iz Rusije i Belorusije. [Ali ideja o) „bratskim nacijama“ nas vređa.”
Međutim, ni Moskva nije posebno zadovoljna odlukom Nobelovog komiteta. Šef ruskog saveta za ljudska prava Valerij Fadejev savetovao je Memorijalu da „odbije ovu nagradu kako bi sačuvao bar neke elemente dobre reputacije“.
Posebno je bio ogorčen dodelom nagrade ukrajinskom CCL-u: „Gde je bila ta organizacija u prethodnih osam godina kada je bombardovan Donbas, kada su ubijane hiljade civila, dece i staraca? Prikupljali su informacije o ‘žrtvama Majdana’ – kakvim žrtvama Majdana?! Ovo je bio državni udar koji je podsticao i podržavao Zapad. Ovo nije ideologija odbrane ljudskih prava, to je ideologija rata.
Leonid Slucki, šef Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, istakao je isto: „Sajt ove, da tako kažem, organizacije je pun optužbi za rusku „okupaciju“, članaka o „ruskoj invaziji“ i o pomoći sa Zapada. I ni reči o hiljadama civila koje su ubili ukrajinski militanti u Donbasu.
Ruski poslanik je zaključio da je „Nobelova nagrada za mir ponovo pretvorena u političko oruđe“.
- Ponovo je dodeljena 'pravim' aktivistima i takozvanim aktivistima za ljudska prava. Dodeljuje se za uspeh u poštivanju metodologije kolektivnog Zapada - dodao je on.