Propala nada da će Tramp završiti rat?! Putin na najvećem testu od početka sukoba: Ukrajina novom taktikom zadaje bolne udarce

Nedugo nakon što je Ukrajina bombardovala još jedno rusko skladište nafte, ruski predsednik Vladimir Putin je pozvao omiljenog novinara u svoju kancelariju. Trebalo je rešiti određena neprijatna pitanja. Ispred Kremlja, i širom zemlje, počeli su da se formiraju redovi ispred benzinskih pumpi. Izbijale su tuče. Zarobljeni u svojim automobilima, građani su negodovali na društvenim mrežama.

Ruski predsednik se povukao iz javnosti nakon napada ukrajinskog drona na Moskvu 18. juna, koji je kulminirao eksplozijom poklopca rezervoara za skladištenje nafte u najvećoj rafineriji u prestonici visoko u vazduh. 28. juna se ponovo pojavio radi intervjua. Ukrajinski dugometni napadi na energetsku infrastrukturu "naravno, stvaraju probleme", rekao je dopisniku Rosije-1 Pavlu Zarubinu. "To je očigledno."

Nije ništa posebno od Putina da lično prizna neuspeh u svom ratu. Drugi su ignorisani. Ali, dozvoliti svojim podređenima da preuzmu krivicu, u ovom slučaju, mora da je Kremlju delovalo opasnije od preuzimanja kontrole, piše britanski "The Telegraph".

Kada je bolni deo prošao, Putin se uvukao u udoban kalup – kalup pomalo dosadnog šefa vlade koji ima odgovor na svaki problem i projektuje izraz blage razdraženosti što uopšte mora da se objašnjava. Kriza sa gorivom, naglasio je, "nije kritična". Nestašice će biti brzo rešene. Rusija, naravno, mora da proizvede više sistema protivvazdušne odbrane i da ih rasporedi, koliko god to linija fronta dozvoljava, van energetske infrastrukture. Popravke bi takođe morale da se "brže završe". Ali u celini, "sve funkcioniše stabilno i sa značajnom marginom otpornosti", rekao je Putin. Zapad je preuveličavao krizu kako bi podelio Ruse i primorao Moskvu da obustavi invaziju na Ukrajinu. "Nećemo im dati tu šansu", osmehnuo se.

Problem nastaje kada Putin ne može da koristi nijedan od tih alata da vrati krizu pod kontrolu. U nedelji koja je prošla nakon Putinovog mirnog odgovora, Kijev je napao četvrtu najveću rafineriju u zemlji, luku u Sankt Peterburgu i fabriku maziva u Ufi, 1.287 kilometara od linije fronta. Samo dva od 83 regiona Rusije izbegla su nestašicu goriva. Prema pisanju britanskog lista, propaganda ne može da pokrene protok benzina. Niti moskovski tehnokrati mogu magično da popune prazninu od 20% u snabdevanju. Čak i u sibirskoj provinciji Irkutsk, frustrirani građani su počeli da dovode u pitanje implicitni dogovor – bezbednost, u zamenu za pokornost – koji je stanovništvo sklopilo sa Putinom. "Sigurna sam da polovina reda nije bila zainteresovana za politiku", jedna žena, sa jarko crvenim karminom, jauče u videu na TikTok-u. "Ali sada je politika došla u naš dom."

Kriza nije ni blizu terminalne. Putin se oporavio od naglih porasta javne anksioznosti nakon mobilizacione kampanje 2022. godine i, dve godine kasnije, ukrajinske invazije na pograničnu oblast Kursk. Ali to dolazi u loše vreme. Zamor od rata stalno raste od početka godine, a ankete agencije VCIOM, koju kontroliše Kremlj, pokazuju pad Putinovog rejtinga – sa 75 odsto u decembru na 66 odsto početkom maja. Delimično je to zbog rastuće neravnoteže između dva Putinova pola vlasti. Suočen sa nedostatkom napretka na bojnom polju, on je osnažio silovike: građani se suočavaju sa novim ograničenjima u korišćenju interneta, dok je FSB zaplenio fabrike kugličnih ležajeva i druga privatna preduzeća – neka u vlasništvu bivših poslanika – na osnovu lažnih razloga.

U međuvremenu, tehnokrate se bore da upravljaju troškovima rata. Svaka nada da će Donald Tramp prisiliti Ukrajinu da preda Donbas i time okonča sukob, izbledela je. Neki veruju da je došlo vreme da se progovori. "Ne verujem da postoji bilo ko u ovoj zemlji čija je primarna briga bilo šta osim što bržeg okončanja vojnih neprijateljstava", rekao je prošle nedelje German Gref, uticajni bivši ministar ekonomije i predsednik Sberbanke. Ekonomski rast više ne može da zaštiti stanovništvo od tereta moskovske ratne mašinerije koja guta rublju. Rast BDP-a je pao na 0,4 procenta. Cene rastu u supermarketu.

U Severnoj Koreji, Kini ili Iranu, slično raspoloženje ne bi izazvalo mnogo uzbune. Slobode se smanjuju unutar njihovih granica. Umesto pažljivo – i nasilno – negovane osnove narodne podrške, Putinovi saveznici se oslanjaju na krvne linije, komunističku revoluciju i tvrdnje o božanskom mandatu za svoj legitimitet. Ali Rusija održava izbore. U septembru će birači odlučiti koga žele da ih predstavlja u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta. Kremlj je postao represivniji otkako je Aleksej Navaljni, opozicioni lider koji je kasnije ubijen u zatvoru, osramotio režim svojom kampanjom "Svi osim Jedinstvene Rusije" (JR) iz 2011. godine. Uoči ovogodišnjih izbora, izvori unutar Putinovog političkog aparata izrazili su zabrinutost da bi ih ratni umor mogao slično osramotiti na biralištima.

Izgleda da Kremlj to primećuje. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, nije na listi. "On je očigledno pro-rat. A ljudi su umorni od rata", rekao je jedan izvor za Meduzu, rusku medijsku kuću u egzilu. Planovi da UrBiH kandiduje listu od 100 ratnih veterana su razvodnjeni. Najznačajnije od svega je to što je Putin dozvolio da mu se lice pojavi na predizbornim plakatima ("Biti za Putina je minimum", glasi slogan kampanje). Lična popularnost predsednika daleko premašuje popularnost njegove stranke – i već 20 godina nije osetio potrebu da pruži sjaj (ili pretnju) svom ličnom brendu kako bi joj pomogao da pređe granicu.

Rat je prinudio taj formalni savez. Takođe će testirati birokratski sistem koji postoji da bi Putinu doneo željeni rezultat, rekao je Džulijan Voler, stručnjak za Rusiju u Centru za pomorske analize, vašingtonskom tink-tenku. Guverneri dobijaju ciljeve za udeo glasova Jedinstvene Rusije, koje Kremlj "pažljivo izračunava" kako bi odgovarali percipiranoj prijateljskoj nastrojenosti njihovog stanovništva.

Kremlj je pokušao da preokrene pad Putinovog ličnog rejtinga. Početkom godine, retko se pojavljivao u javnosti. Pojavile su se glasine da se plašio atentata i da se sklonio u podzemni bunker. Kao odgovor na to, Putin je svoju 88-godišnju bivšu nastavnicu nemačkog jezika poveo na večeru. Stigao je u farmerkama, dao joj buket cveća i razgovarao o receptima za kiseli kupus. Ali njegova administracija je od tada bila primorana da usvoji skuplje oblike upravljanja reputacijom.

Od početka krize sa gorivom, vlada je isplaćivala subvencije – utvrđene na oko 30 rubalja (29 penija) po litru – kako bi održala niske cene na pumpama. One opterećuju blagajnu svakog dana kada se nastavljaju, upozorio je Pjotr Mironenko, suosnivač biltena "The Bell" koji vode ruski novinari u egzilu. Takozvane "prigušne" isplate su već apsorbovale oko jedne trećine od približno 15 milijardi dolara (11 milijardi funti) neočekivanog prihoda koji je Rusija zaradila od skoka cena nafte izazvanog ratom u Iranu. "Ili će režim prekinuti ove isplate i rizikovati javne nemire, ili će ih nastaviti i rizikovati veliki udarac po ekonomiju", rekao je gospodin Mironenko. "To je izbor između dve loše odluke."

Možda i nije važno da se nazire kraj. Ali ukrajinski udari su pogodili sofisticirane delove lanca rafinerije (na primer, krekere, koji pretvaraju katran u gorivo) koji zahtevaju strane delove za popravku. Od početka godine, Kijev je povećao svoje udare dugog dometa za neverovatnih 1.150 procenata, prema rečima Roberta "Mađara" Brovdija, komandanta ukrajinskih snaga bespilotnih sistema. Krim je potpuno obustavio prodaju goriva. Kijev takođe napada rusku energetsku infrastrukturu brže nego što se ona može popraviti, prema rečima Sergeja Vakulenka, bivšeg rukovodioca Gasproma za naftu. Rusija – "benzinska pumpa sa vezanom zemljom", kako ju je senator Džon Mekejn jednom nazvao – počela je da uvozi gorivo iz Indije. Prokleti, dugo zabranjeni oblici benzina uskoro će se ponovo pojaviti na tržištu, pomažući Moskvi da premosti jaz dok se ne nastave pune zalihe.

Kada se suoči sa teškim, nepopustljivim problemom, Putinov prvi instinkt je da se provuče kroz to. Čak i sa svim pritiscima sa kojima se suočava, ta opcija će mu i dalje biti privlačna, rekao je gospodin Grin. Ali status kvo bi na kraju mogao doneti dovoljno troškova da ruski predsednik bude u iskušenju da se kocka – bilo kroz eskalaciju rata, ili težnju ka mirovnom sporazumu sa Kijevom. "Da li on zaista misli da (u nekom trenutku) treba da napravi strukturniju promenu u načinu na koji upravlja zemljom, kako bi ove probleme učinio lakšim za rešavanje?", rekao je gospodin Grin. "Mislim da ima izvesnu političku slobodu. Ono što bi mu moglo biti teško jeste da nastavi da radi istu stvar unedogled, a da ne napravi neku vrstu promene u načinu na koji vodi sistem."

Račvanje na putu moglo bi se desiti posle izbora. Razni planovi su napravljeni da se vojska "zasiti" trupama, rekao je jedan izvor blizak predsedničkoj administraciji Faridi Rustamovoj, dobro povezanoj hroničarki ruske elite. Međutim, postojale su samo "glasine" o oktobarskoj mobilizaciji. Nikada se ne bi zvala "mobilizacija", rekao je poseban izvor iz državne firme za regrutaciju, dodajući da su pripreme za povećanje broja trupa u toku već mesecima.

Odakle će doći novac? Rusija je već na dobrom putu da potroši 28 milijardi dolara (21 milijardu funti) iz svog vojnog budžeta za ovu godinu, prema pismu ministra finansija koje je procurelo u Fajnenšel tajms. Zvaničnici pripremaju zakon koji bi im omogućio da zaplene 40 milijardi dolara (30 milijardi funti) penzijske štednje koja se čuva u privatno upravljanim fondovima. Genadij Zjuganov, dugogodišnji lider Komunističke partije, otišao je još dalje. Putin bi trebalo da "mobiliše" 1,7 biliona dolara (1,3 biliona funti) koji se čuvaju na bankovnim računima njegovih građana kako bi pomogao u pobedi u ratu. "Taj novac se ne ulaže u proizvodnju ili bilo šta drugo – čak ni u pobedu", rekao je 82-godišnjak. "Ovaj problem se može brzo rešiti. Da sam predsednik, uradio bih to jednim dekretom. U ratno vreme, on ima pravo na to – on je vrhovni komandant."

Neki se nadaju da će Putin odoleti porivu da krene Staljinovim stopama – i umesto toga, deeskalira rat. Istaknute ličnosti iz odbrane su blago predložile pauzu. Aleksej Čadajev, bivši zaposleni u Kremlju koji je postao impresario za dronove, nazvao je rat "najboljom stvari" koja se ikada dogodila Rusiji u nedavnoj objavi na Telegramu. Ali, dodao je: "Ja sam za to da se napravi pauza i zaista se 'fokusira', pripremajući se za neizbežnu sledeću rundu." Objava je namerno objavljena, prema pisanju Telegrafa, otprilike u isto vreme kada i članak zaposlenog u Moskovskoj visokoj školi ekonomije, koja je takođe povezana sa Kremljem.

Njihova poruka očigledno još uvek nije stigla. U svom intervjuu prošle nedelje uveče, Putin je bombardovao Zarubina gustim, veoma tehničkim i činjenično sumnjivim izveštajima sa prve linije fronta. Moskovskim snagama je ostalo samo 149 zgrada za oslobađanje od 11.000 u ukrajinskom gradu Krasni-Liman, hvalio se. 6. divizija Južne grupe snaga zauzela je jednu ulicu u posebnom napredovanju. Ukrajinski napadi dronova nisu imali "nikakav uticaj" na prvu liniju fronta, dodao je ruski predsednik. "To je ključna stvar." Dok je govorio, Putin se ponekad okretao ka kameri i žmirkao, kao da čita svoje replike sa telepromptera. Koliko dugo može da se drži ovog scenarija, ostaje da se vidi.