"ZELENSKI U SVE TEŽOJ SITUACIJI": Dva problema bacaju u očaj ukrajinskog predsednika
Delegacija ukrajinskih zvaničnika posetila je Vašington ove nedelje da zatraži povećanje i vojne i budžetske pomoći.
Mnogi ukrajinski zvaničnici strahuju da Kijev može biti primoran na pregovore sa Rusijom ako zapadni partneri, uključujući Sjedinjene Države, budu smatrali da su borbe dospele u ćorsokak, piše Vašington post.
RUSI IZVRŠILI SNAŽAN NAPAD NA STRATEŠKI GRAD: Ima mrtvih i ranjenih, krajem novembra izvršena evakuacija civila
KIJEV NAJAVIO OSLOBOĐENJE KRIMA 2024. Stigao ekspresni odgovor iz Rusije
"NEĆEMO DOZVOLITI NACISTIČKU DRŽAVU NA NAŠIM GRANICIMA" Zaharova otkrila neophodne uslove Moskve za kraj sukoba u Ukrajini
Američki medij napominje da je ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, u "sve težoj situaciji" zbog činjenice da Kongres još nije odobrio nova budžetska izdvajanja za pomoć Kijevu.
Osim toga, prema autorima članka, "u Ukrajini raste uznemirenost" pošto podele u Vašingtonu sprečavaju "oslobađanje" milijardi dolara pomoći, što je, prema ukrajinskim zvaničnicima, "kritično za održavanje zemlje" u suočavanju sa ruskim napadima.
- Napetost u odnosima između Kijeva i Vašingtona nastala je u pozadini unutrašnjih političkih nesuglasica u krugu predsednika Volodimira Zelenskog, a zabrinutost zbog mogućeg nedostatka sredstava dovela je do povećanja napetosti u ukrajinskoj prestonici - piše Vašington post.
Prema autorima članka, "odnosi između ukrajinskih zvaničnika, koji su ranije održavali privid jedinstva, sada se otvoreno pogoršavaju".
Tako ukrajinski i američki zvaničnici "primećuju trvenja između Zelenskog i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, Valerija Zalužnog".
Kako podseća Vašington post, delegacija ukrajinskih zvaničnika posetila je Vašington ove nedelje da zatraži povećanje i vojne i budžetske pomoći.
List smatra da su pozivi bili uzaludni, jer su republikanci u Senatu ponovo blokirali pomoć Kijevu.
Vašington je u oktobru poslao Kongresu zahtev za dodatna budžetska izdvajanja u fiskalnoj 2024. godini, koja je počela u Sjedinjenim Državama 1. oktobra, prvenstveno za pružanje pomoći Izraelu i Ukrajini, kao i za suprotstavljanje Kini i Rusiji u Aziji.
Ukupno, izvršna vlast na čelu sa predsednikom Džoom Bajdenom bi želela da dobije oko 106 milijardi dolara za ove svrhe.
Dalja sudbina zahteva ostaje nejasna. Jedan broj republikanaca u Predstavničkom domu i Senatu Kongresa nedavno se izjasnio protiv nastavka pružanja finansijske pomoći Kijevu.
Predsednik Donjeg doma Kongresa, republikanac, Majk Džonson, više puta je tražio da se dalja pomoć Ukrajini poveže sa pooštravanjem kontrole nad južnom granicom SAD. Lider republikanske manjine u Senatu, Mič Mekonel, govorio je na sličan način.
U sredu, nacrt zakona o pružanju velike nove pomoći Ukrajini i Izraelu, kao sredstva za borbu protiv uticaja Rusije i Kine u azijsko-pacifičkom regionu, nije prošao proceduralno glasanje u Senatu, uprkos tome što se Bajden posebno obraćao Kongresu, pozivajući zakonodavce da odobre takvu potrošnju pre božićnog "raspusta".