Ruski moćni Iskander-K noćna mora za NATO: Ovo je razlog zašto strahuju? U dometu mu cela Evropa, Alijansa bi mogla da nestane u nekoliko minuta

Izazovi koje Iskander predstavlja za pozadinske objekte članica NATO-a u slučaju rata velikih razmera su u mnogim aspektima veći. Iskander-K je ušao u upotrebu sredinom 2010-ih, otprilike deceniju kasnije od sistema Iskander-M, i dizajniran je da obezbedi komplementarnu mogućnost preciznog dubokog udara na malim visinama.

9M728 i 9M729 su njegove primarne rakete, pri čemu se za ovu drugu procenjuje da ima domet od 1.500 do 2.000 kilometara i smatra se da je derivat krstareće rakete 3M14 Kalibar razvijene za rusku mornaricu. 

Ovaj domet postavlja ciljeve širom većeg dela Evrope u domet sa ruske teritorije, a borbeni i visoko mobilni lansirni sistemi sistema mogu da prate snage u napredovanju i da se brzo prebace iz vazduha, navodi magazin Military watch.

Isplativost

Sistem „Iskander-K“ pruža isplativiji način za lansiranje krstarećih raketa nego oslanjanje na avione ili ratne brodove, i omogućava da lansirne rampe budu mnogo šire raspoređene na mobilnim transportno-montažnim lansirnim sistemima kako bi se osigurala sposobnost udara. U slučaju rata velikih razmera u Evropi, očekuje se da će se sistem koristiti za lansiranje kombinovanih napada sa sistemima „Iskander-M“, jer istovremena odbrana od krstarećih i balističkih raketa može biti posebno izazovna. 

Pored većeg dometa, glavne prednosti u odnosu na „Iskander-M“ uključuju njegovu nisku uočljivost i sposobnost probijanja. Za razliku od balističkih raketa koje su brze, ali veoma vidljive sistemima za rano upozoravanje, njegove krstareće rakete, iako sporije i lakše ih je oboriti ako se otkriju, teže je otkriti ili pratiti i pratiti složene profile terena.

Mogućnosti sistema Iskander-K smatraju se optimalnim za pokretanje početnih udara ili napada zasićenjem, iskorišćavanje praznina u pokrivenosti protivvazdušne odbrane i komplikovanje odgovora protivnika. 

Sa procenjenom verovatnom kružnom greškom od 5-10 metara, sistem je sposoban za veoma precizne udare po fiksnim ciljevima visokog značaja. Dok je dugi domet sistema ranije bio jedinstven u ruskom arsenalu, uvođenje u upotrebu balističkog raketnog sistema srednjeg dometa Orešnik u decembru 2025. godine obezbedilo je komplementarnu dodatnu mogućnost za napad na ciljeve NATO-a širom Evrope i šire. 

Iskander-K je u svojoj ulozi uglavnom uporediv sa kineskim CJ-10, koji je ušao u upotrebu skoro deceniju ranije i nastavio da se modernizuje, i sa američkim sistemom Tifon koji integriše krstareće rakete Tomahavk.

Boljka za NATO

Očekuje se da će izazov koji sistem Iskander-K predstavlja za odbranu članica NATO-a nastaviti da raste, a posebno je ozbiljan zbog sposobnosti sistema da služi kao platforma za isporuku taktičkih nuklearnih udara.

Tekući rusko-ukrajinski rat je do ekstremne mere iscrpeo protivvazdušnu odbranu članica NATO-a, jer su lanseri, radari, komandni punktovi i rakete zemlja-vazduh donirani ukrajinskim oružanim snagama u velikim razmerama. 

Zalihe protivvazdušne odbrane Sjedinjenih Država u ključnim objektima širom sveta takođe su kritično iscrpljene zbog veoma brzog trošenja municije protiv Irana i uništavanja ključnih radara protivvazdušne odbrane u iranskim udarima. 

Dok je Iskander-M korišćen kao višestruka snaga za druge raketne sisteme na ukrajinskom ratištu uništavanjem visoko vrednih sistema protivvazdušne odbrane kao što su američki MIM-104 Patriot, uvođenje „Orešnika“ u službu otvara mogućnost da bi se mogao koristiti u iste svrhe širom Evrope, omogućavajući da se udari zatim pokreću pomoću Iskandera-K sa mnogo većim stopama uspeha.

Srbija Danas/Novosti