Šta rat u Iranu znači za Ukrajinu?! Situacija na Bliskom istoku kulminira: Putin ostao bez vrednog saveznika, Zelenski očekuje pomoć

Kako operacija protiv Irana postaje prioritet za Pentagon i Belu kuću, evropski zvaničnici se plaše da Vašington gubi interesovanje za okončanje ruskog rata u Ukrajini, koji je ušao u petu godinu.

Praktične posledice mogle bi biti još ozbiljnije od političkih - ako se SAD umešaju u dugotrajni sukob na Bliskom istoku, Ukrajina bi mogla da ostane bez ključnog američkog oružja potrebnog za odbranu od svakodnevnih ruskih raketnih napada, jer će ga američke snage koristiti protiv Irana, piše Politiko.

- Svi razumeju da je za nas ovo pitanje života i smrti - da imamo pravo oružje, rekao je juče novinarima ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. „Ako dođe do dugotrajnih sukoba na Bliskom istoku, to će sigurno uticati na snabdevanje. Ubeđen sam u to.“

Tramp je juče rekao da bi rat protiv Irana, koji predvode SAD i Izrael, mogao da traje četiri do pet nedelja, ali je spreman da traje duže. Neki analitičari upozoravaju da bi se sukob mogao proširiti, što bi znatno otežalo izlazak Amerike.

"Amerika mora da obnovi sopstvene zalihe"

- Postoji domino efekat u pogledu pažnje, kaže Ed Arnold iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu. „Kako možete očekivati da će Tramp biti zabrinut zbog suprotstavljanja Rusima u Ukrajini kada je upravo otvorio novi front u potencijalnom ratu? Slično tome, ako pošaljete mnogo opreme i resursa u jedan region, ima smisla da neće biti dostupni za drugi.“

Čak i pre nego što su počeli vazdušni napadi na Iran, zvaničnici u Vašingtonu bili su zabrinuti da bi takav sukob mogao da iscrpi američke zalihe oružja i učini Sjedinjene Države ranjivijima. Taj argument će verovatno biti sve glasniji što duže rat bude trajao. To bi moglo da navede Trampovu administraciju da da prioritet obnavljanju sopstvenih zaliha umesto prodaji raketa Evropi i Ukrajini, upozorio je visoki zvaničnik evropske vlade koji je želeo da ostane anoniman.

- Potrošena je ogromna količina municije, od presretača do drugih raketa, rekao je zvaničnik. „Amerika sada mora da obnovi sopstvene zalihe, što znači da će manje oružja biti dostupno za prodaju Evropi ili Ukrajini.“

U Kijevu, američki presretači PAC-3 za sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ smatraju se ključnim za obaranje ruskih raketa. Međutim, evropske vlade takođe nemaju gotove zalihe protivvazdušne odbrane i daju prioritet razvoju sopstvenih kapaciteta kako bi postale samostalnije i više doprinele Ukrajini. Taj napor će verovatno trajati godinama.

Zelenski je rekao da je „prerano“ znati da li će sukob na Bliskom istoku naštetiti snabdevanju Ukrajine oružjem. „Ali učinićemo sve da naše domaće finansiranje ne prestane, a onda će naša domaća proizvodnja raditi punim kapacitetom“, rekao je.

Katerina Černohorenko, bivša zamenica ukrajinskog ministra odbrane, objavila je juče na Fejsbuku da proizvođači dronova i stručnjaci za elektronsko ratovanje moraju udružiti snage kako bi izbegli nestašice. Pozvala je ukrajinske kompanije da brzo deluju i obezbede zalihe ključnih komponenti za narednih 12 do 24 meseca.

- Situacija na Bliskom istoku bi vrlo brzo mogla da eskalira u krizu sa komponentama za ukrajinsku odbrambenu industriju, rekla je. „Cene, kvote i lanci snabdevanja će se dramatično promeniti.“

Zelenski: Pregovori u Abu Dabiju - niko nije otkazao

Tramp izgleda posvećen pronalaženju rešenja za rat između Rusije i Ukrajine. Njegov izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner sastali su se prošle nedelje sa ukrajinskim zvaničnicima u Ženevi. Tramp je takođe razgovarao sa Zelenskim pre planiranih trilateralnih razgovora sa Rusijom, koji su se očekivali kasnije ove nedelje.

Zelenski je rekao da bi razgovori trebalo da počnu 5. i 6. marta u Abu Dabiju, ali da „neprijateljstva“ na Bliskom istoku znače da plan ne može biti potvrđen. „Međutim, niko nije otkazao sastanak“, rekao je, sugerišući da bi mogao biti premešten u Tursku ili Švajcarsku. „Sastanak mora da se održi, to nam je važno.“

Vlada SAD insistira da nema problema sa kapacitetom. „Vojska Sjedinjenih Država je potpuno opremljena da postigne sve strateške ciljeve predsednika“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli.

Međutim, Trampovi prethodni pokušaji da ubrza pregovore, uključujući sankcije protiv ruske naftne industrije, nisu doneli nikakav napredak. Sam Tramp je ranije izjavio da bi mogao da izgubi strpljenje i da se „povuče“ od mirovnih napora. „Ovo je bila evropska situacija. Trebalo je da ostane evropska situacija“, rekao je Tramp još u maju prošle godine.

S druge strane, ruski lider Vladimir Putin ne pokazuje žurbu da postigne sporazum, a poslednjih dana bilo je novih masovnih napada na Ukrajinu stotinama ruskih raketa i dronova. Putinova strategija dugog iscrpljivanja, koju podržavaju saveznici poput Kine, Severne Koreje i Irana, izgleda da se delimično isplatila odlaskom Džoa Bajdena i dolaskom Trampa, koji je prekinuo američko finansiranje Ukrajine.

- Biće izazovno ostati fokusiran, rekao je jedan evropski diplomata. „Čak i pre rata protiv Irana, Amerikanci su pokazivali sve manje interesovanja i gubili strpljenje sa Ukrajinom.“ Diplomata je dodao da bi Tramp mogao da izgubi fokus na mirovnim pregovorima, ali se takođe zapitao: „Da li su oni uopšte negde vodili?“

Put ka EU

Rusija je tokom cele zime neumorno napadala energetsku infrastrukturu Ukrajine. Prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), ruske snage su samo u februaru ispalile više od 400 raketa u četiri velika udara.

Prve opipljive posledice iranske krize za Ukrajinu su se već osetile – na njenom putu ka Evropskoj uniji. EU je trebalo da ove nedelje predstavi detalje o sledećim koracima za članstvo ukrajinskim zvaničnicima na Kipru. Ali nakon što je iranski dron pogodio britansku vazduhoplovnu bazu na Kipru, sastanak je odložen.

Ovo odlaganje je još jedno razočaranje za Kijev, nakon što EU krajem prošle godine nije uspela da postigne dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje rekonstrukcije, a zatim i o finalizaciji obećanog zajma od 90 milijardi evra. Bez hitnog novog finansiranja, Ukrajina se sledećeg meseca suočava sa budžetskim deficitom.

Evropski diplomata upoznat sa planovima rekao je da EU namerava da održi sastanak što je pre moguće i preda preostala dokumenta o pristupanju Ukrajini. „Važno je da ne izgubimo zamah“, rekao je. „Ne želimo da dozvolimo da situacija na Bliskom istoku utiče na ovo.“

Rusija u lošijem položaju?

Međutim, situacija nije u potpunosti na Putinovoj strani. Američki i izraelski udari ubili su iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i nekoliko komandanata, ostavljajući Putina bez još jednog vrednog saveznika nakon što su američke snage uhapsile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru. Iran je takođe bio važan dobavljač oružja Rusiji, posebno dronova „Šahed“.

Oleksandar Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove u ukrajinskom parlamentu, rekao je za Politiko da „nije zabrinut da će Tramp biti previše ometen ratom u Iranu“.

- U principu, za nas postoje neke prednosti u ovome, rekao je on. Pored toga što Rusija gubi dobavljača oružja, američki napadi na Iran mogli bi pomoći Trampu da pokaže da je Ukrajina „na istoj strani“ kao i SAD. „Borimo se protiv cele 'osovine zla'. Nije samo Rusija, tu su i Iran, Severna Koreja i Kina, koje ekonomski pomažu ruskoj ratnoj mašineriji“, rekao je Merežko.

Jehor Černjov, zamenik predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost, smatra da će se rat u Iranu odvijati „paralelno“ sa mirovnim pregovorima. „Ove stvari su međusobno povezane“, rekao je on.

- Što brže i efikasnije SAD deluju protiv Irana, veće su šanse za napredak u mirovnim pregovorima sa Rusijom. Jedini rizik za nas je da se kampanja SAD i Izraela protiv Irana odugovlači bez rezultata. Tada će, nesumnjivo, pažnja posvećena Ukrajini oslabiti.