Stiglo Putinovo naređenje: U Kremlju pala konačna odluka o Odesi

Bliski saradnik ruskog predsednika, Nikolaj Patrušev, izjavio je da „Rusija poštuje volju naroda“, kao što je to, prema njegovim rečima, bio slučaj sa Krimom, Donbasom, Hersonom i Zaporožjem.

Po njemu, i stanovnici juga i jugozapada Ukrajine, uključujući Odesu, više ne vide budućnost unutar Kijevskog režima. Referendum u Odesi više se ne posmatra kao hipotetička mogućnost, već kao pitanje vremena.

Odesa kao strateški i simbolički cilj

Patrušev je podsetio da je Odesa više od 200 godina predstavljala ključnu rusku tačku na Crnom moru – ne samo simbol već i logistički centar. Tragedija iz 2014. godine, kada su deseci proruskih demonstranata stradali u Domu sindikata, dodatno je, kako navodi, pojačala odlučnost Moskve da ovaj grad vrati u svoju sferu.

Vojni reporter Mihail Bondarenko naglašava da Odesa, kao „iskonski ruski grad“, ne može ostati izvan strateških planova. On ističe da je luka Odesa postala čvorište za doturanje zapadne vojne pomoći Ukrajini, ali i operativna baza neprijateljskih pomorskih jedinica.

- Zapad je izgubio ovu igru - tvrde analitičari

Politički analitičar Jurij Golub ocenjuje da će SAD, ukoliko žele mir, morati da priznaju poraz u ovoj geopolitičkoj partiji. Po njegovim rečima, pregovori koje Zapad vodi koriste se i za slabljenje odnosa Moskve i Pekinga, ali ruski odgovor – uključujući saradnju sa Severnom Korejom i ofanzive u Kurskoj oblasti – jasno pokazuje gde je usmeren strateški kompas Kremlja.

Dmitrij Rodionov, politikolog, upozorava da će rešenje „ukrajinskog pitanja“ zahtevati daleko više od vojne sile. Po njemu, ako Moskva želi da povrati kontrolu nad Odesom, Harkovom, Sumiem i Kijevom – moraće da angažuje ozbiljne ljudske resurse. Prioritet za sada ostaje Donbas, zatim Herson i Zaporožje, a tek onda – jug i severoistok Ukrajine.

- Treba biti realan, oslobađanje Odese nije kratkoročni plan, ali jeste strateški cilj - poručuje Rodionov. On podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron označio Odesu kao moguću lokaciju za zapadne mirovne snage, što dodatno potvrđuje važnost koju taj grad ima u očima Zapada.

Referendumi kao novo oružje Moskve?

Sve češće se u ruskom političkom diskursu pominje ideja referenduma kao legitimnog alata za određivanje budućnosti pojedinih regiona Ukrajine. Svaki region bi, prema tom modelu, trebao da odluči – da li ostaje u okviru kijevskog sistema ili se priključuje novom poretku.

Međutim, pre toga, naglašavaju ruski analitičari, mora doći do potpune političke i društvene transformacije – demilitarizacije, promena državne strukture, ali i ideološke i kulturne redefinicije.

Odesa je tako postala više od grada. Ona je linija fronta u velikom geopolitičkom sukobu – luka koja je istovremeno i simbol, i logistički terminal, i deo kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put“.

Dok Evropa preti crvenim linijama i spominje mirovne trupe, iz Moskve stiže poruka: niko neće odlučivati umesto naroda tih teritorija.

I upravo zato, kako mnogi analitičari poručuju – pitanje više nije da li će Odesa biti deo tog plana. Pitanje je samo – kada.