Ukrajina ima novu strategiju?! "Flamingo" pravi ozbiljne probleme Rusiji, Zelenski zadovoljan: Najuspešnija raketa (VIDEO)

Generalštab ukrajinske vojske potvrdio je da je napad izvršen raketom koju su stručnjaci identifikovali kao FP-5 „Flamingo“, što ukazuje na jačanje ukrajinskih sposobnosti za duboke udare, piše "The Kyiv Independent".

Generalštab je 21. februara objavio da je raketa „Flamingo“ korišćena u noćnom napadu na rusku državnu fabriku raketa Votkinsk, koja se nalazi oko 1.400 kilometara od ukrajinske granice.

Kijev je počeo otvoreno da govori o raketi Flamingo leta 2025. godine, kada ju je predsednik Volodimir Zelenski nazvao „najuspešnijom raketom“ Ukrajine sa dometom od 3.000 kilometara, najavljujući početak masovne proizvodnje za zimu 2025-2026. Iako je Ukrajina prijavila prvu upotrebu Flaminga u novembru 2025. godine, detalji o raketi i njenoj primeni ostaju tajna iz operativnih bezbednosnih razloga.

Fabijan Hofman, doktorand na Univerzitetu u Oslu koji radi na raketnoj tehnologiji, smatra da sve dostupne informacije, uključujući video snimke lansiranja i pogodaka, ukazuju na upotrebu Flaminga. „Napad izveden u noći između 20. i 21. februara je prvi slučaj u kojem je Ukrajina uspešno pogodila ključnu metu unutar ruske raketne industrije teškom raketom“, napisao je Hofman na svom blogu.

Do sada se Ukrajina uglavnom oslanjala na dronove dugog dometa za napade unutar Rusije, ciljajući vojne objekte, rafinerije i vazduhoplovne baze. Suočena sa numeričkom i tehničkom nadmoći Rusije na frontu, Ukrajina je pokušala da iscrpi ruske vojne kapacitete udarima dugog dometa. Hofman procenjuje da će se Kijev verovatno sve više oslanjati na raketne sisteme poput Flaminga kako bi „dopunio arsenal za duboke udare“ i lakše prodro kroz rusku protivvazdušnu odbranu.

U poređenju sa dronovima, čija se brzina kreće između 250 i 350 kilometara na sat, rakete Flamingo lete brzinom od oko 1.000 kilometara na sat, što ih čini mnogo težom metom za rusku protivvazdušnu odbranu. Hofman ističe njihovu sposobnost da prodru u metu pre eksplozije. „Dron u osnovi eksplodira na spoljnim slojevima, dok sa Flamingom imate dobre šanse da će prvo prodreti u metu, a zatim eksplodirati, maksimizirajući štetu“, objasnio je.

Najveća prednost Flaminga je njegova razorna moć. Nosi veliku bojevu glavu težine preko 1.100 kilograma, od čega je oko polovina visokoeksplozivno punjenje, što je deset puta više od dronova dugog dometa. „Dakle, ako pogodi metu, šteta je neuporedivo veća nego kod napada dronom“, rekao je Hofman.

Buduća upotreba Flaminga zavisiće od proizvodnih kapaciteta Fajer Pointa. Nakon početne medijske pažnje leta 2025. godine, usledio je period tišine, ali je napad u februaru potvrdio da rakete mogu da pogode zaštićene ciljeve duboko unutar ruske teritorije. „Pitanje je sada koliko raketa Fajer Point može da proizvede i isporuči ukrajinskim oružanim snagama i kako će to uticati na učestalost napada i izbor ciljeva“, kaže Hofman.

Proizvodnja se suočava sa ozbiljnim preprekama, jer se čini da je i Rusija ciljala objekte Fajer Pointa. Predsednik Zelenski je u intervjuu 23. februara potvrdio da je ruski napad na ukrajinski proizvodni pogon privremeno zaustavio isporuke raketa. „Došlo je do kašnjenja u proizvodnji. Kasnije je proizvodnja nastavljena i proizveden je određeni broj raketa“, rekao je Zelenski nemačkoj televiziji Tagešau, ističući da očekuje povećanje proizvodnje uprkos napadima.

Fajer Point, proizvođač raketa, našao se pod istragom Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU). Prema izvorima upoznatim sa istragom, kompanija je osumnjičena za naduvavanje cena komponenti ili broja isporučenih dronova.

Proizvodnja oružja se tretira kao ratna tajna, što otežava nezavisnu proveru finansijskih tokova. Fajer Point je potvrdio istragu, ali je odbacio optužbe i umanjio njihov značaj.