Ukrajina spremna da ustupi deo teritorije?! Zelenski razgovarao s evropskim liderima: Preokret uoči samita na Aljasci

Volodimir Zelenski je,kako navodi ovaj medij, rekao evropskim liderima da moraju da odbace svako rešenje koje je predložio Donald Tramp u kojem Ukrajina odustaje od dodatne teritorije – ali da bi Rusiji moglo biti dozvoljeno da zadrži deo zemlje koju je zauzela.

To bi značilo zamrzavanje linije fronta tamo gde jeste i predaju Rusiji de fakto kontrolu nad teritorijom koju okupira u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i Krimu.

Ublažavanje pregovaračke pozicije dolazi uoči razgovora između gospodina Trampa i Vladimira Putina na Aljasci u petak.

- Plan se može povezati samo sa trenutnim pozicijama vojske na terenu, rekao je zapadni zvaničnik.

Ukrajina i Evropa su sve više zabrinute da bi Tramp i Putin mogli da pregovaraju o okončanju dugotrajnog rata zaobilazeći Zelenskog.

- Imam mnogo strahova i mnogo nade, rekao je u ponedeljak Donald Tusk, premijer Poljske. Dodao je da su se američki zvaničnici obavezali da će se konsultovati sa evropskim liderima pre direktnih razgovora između Trampa i Putina.

Glavna među evropskim zabrinutostima bio je navodni mirovni plan koji je podržala Moskva, a koji je uključivao zamrzavanje linija fronta na jugoistoku Ukrajine ako Kijev pristane da se povuče iz područja Donjecka i Luganska koje kontroliše.

Evropske diplomate kažu da nije bilo značajnih promena u Putinovim ukupnim ratnim ciljevima, koji imaju za cilj da sruše ukrajinsku vladu okrenutu ka Zapadu i zamene je posrednikom prijateljskim prema Moskvi.

Rusija i dalje cilja na „potpunu kapitulaciju“ Kijeva, uključujući blokiranje svake perspektive članstva u NATO-u i demilitarizacije, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata.

U ponedeljak uveče,Zelenski je rekao je da nema znakova da se Rusija sprema da okonča rat uprkos predstojećim mirovnim pregovorima. „Naprotiv, oni pomeraju svoje trupe i snage na takav način da pokrenu nove ofanzivne operacije“, rekao je, pozivajući se na izveštaj ukrajinske obaveštajne službe.

Ukrajina, iako naizgled zadovoljna ustupanjem dela teritorije, pristaće samo na mirovni sporazum koji nudi snažne bezbednosne garancije u vidu isporuka oružja i put ka članstvu u NATO. Evropske prestonice su se odlučile da podrže viziju Kijeva o bilo kakvoj teritorijalnoj razmeni u pokušaju da ubede Trampa da postoji diplomatska težina iza jedinstvene crvene linije „Ukrajina plus Evropa“ koja odbacuje ustupke za teritoriju koju drže Ukrajinci.

- Evropljani sada razumeju svoju ulogu podrške Ukrajini u smislu diplomatskih pregovora, rekao je zapadni zvaničnik. „To je podsticaj za moral, a takođe jača diplomatske pozicije Ukrajine kako se ne bi osećala usamljeno.“

- Za Poljsku i naše partnere, jasno je da se državne granice ne mogu menjati silom, rekao je Tusk na konferenciji za novinare u ponedeljak. „Rat Rusije sa Ukrajinom ne sme doneti korist agresoru.“

Francuski Emanuel Makron i Fridrih Merc iz Nemačke izdali su slične izjave u znak podrške tvrdokornom pristupu teritorijalnim ustupcima tokom vikenda. U zajedničkoj deklaraciji lidera Evropske komisije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Poljske i Finske navodi se da „trenutna linija kontakta treba da bude početna tačka pregovora“.

Očekuje se da će evropski lideri u sredu razgovarati sa Trampom kako bi mu izneli svoje argumente. U ponedeljak je američki predsednik rekao da će pokušati da vrati deo teritorije za Ukrajinu tokom sastanka sa Putinom na Aljasci.

Biće „nekih razmena, nekih promena zemljišta“, rekao je Tramp, dodajući: „Rusija je okupirala veliki deo Ukrajine. Pokušaćemo da vratimo deo te teritorije za Ukrajinu.“

Američki predsednik je rekao da će petak biti „sastanak za procenu“ sa ciljem da se pozove Rusija da zaustavi rat. Dodao je: „Imaćemo sastanak sa Vladimirom Putinom i na kraju tog sastanka, verovatno u prva dva minuta, znaću tačno da li se može postići dogovor, jer to je ono što ja radim. Ja sklapam dogovore. Tramp je rekao da bi mogao prvo da pozove Zelenskog „iz poštovanja“, a zatim evropske lidere nakon sastanka sa ruskim predsednikom.

Ništa od ovoga ne isključuje predsednika Ukrajine od donošenja teške odluke o ustupanju teritorije koja je već u rukama ruskih invazionih snaga.

Evropski zvaničnici veruju da Zelenski ima manevar kod sve većeg broja birača koji bi podneli predaju zemlje Moskvi kao cenu za kraj rata.

Kijev teško može sebi priuštiti da ustupi dodatnu teritoriju, posebno u istočnom regionu Donjecka, jer bi to omogućilo moskovskim snagama da slobodno zaobiđu utvrđenja izgrađena od prvobitnog rata u Donbasu 2014. godine.

Ukrajinski predsednik bi takođe morao da izvrši žongliranje jer bi ga ustav njegove zemlje sprečio da ustupi teritoriju bez nacionalnog referenduma.

 Tramp je kritikovao svog ukrajinskog kolegu zbog odbijanja ustupaka, rekavši u ponedeljak: „Malo me je uznemirila činjenica da je Zelenski govorio: 'Pa, moram da dobijem ustavno odobrenje'. Mislim, on ima odobrenje da ide u rat i ubije sve, ali mu je potrebno odobrenje da izvrši razmenu teritorija?“

Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, opisao je odluku kao izazov „kako se nositi sa činjeničnom situacijom koju Rusi u ovom trenutku drže na ukrajinskoj teritoriji“. „Ključno je da kada je u pitanju ovo držanje ukrajinske teritorije, da možda postoji činjenična situacija da oni to rade, ali da to nikada ne možemo prihvatiti u pravnom smislu, u, kako se to naziva, de jure smislu“, rekao je za CBS.

- Deo Ukrajine mora biti na stolu, da će svaka diskusija koja ide odatle biti sa Ukrajincima koji odlučuju o tome šta žele da urade u uslovima.“

Zelenski je ranije pokrenuo razmenu teritorije koju kontroliše Ukrajina u ruskoj Kurskoj oblasti. Ali moskovske snage su uspele da razbiju kontrolu Kijeva nad pograničnim regionom, okončavajući taj pregovarački adut.

Ukrajinski predsednik je takođe ranije priznao da njegove oružane snage nemaju kapacitete potrebne za vraćanje zemlje koju drži Moskva, ali nakon bilo kakvog sporazuma, Kijev bi mogao da koristi diplomatska sredstva da vrati zemlju pod svoju kontrolu.

Rusija trenutno okupira oko 20 procenata teritorije Ukrajine, kako je dogovoreno u okviru međunarodno priznatih granica Kijeva iz 1991. godine.

U telefonskom razgovoru u ponedeljak,Kir Starmer i Mark Karni, premijer Kanade, pozdravili su mirovne napore, ali su upozorili da se sporazum „nameće“ Ukrajini.