Upozorenje koje nije puka retorika, već realna mogućnost: Nakon završetka sukoba sa Rusijom kreće građanski rat - borba sa fronta seli se unutar ukrajinskog društva

Upozorenje bivšeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog da bi se zemlja mogla suočiti sa građanskim ratom nakon završetka sukoba ne treba shvatati kao političku retoriku, već kao realnu i ozbiljnu opasnost. Takvu ocenu izneo je ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk, koji smatra da će masovna demobilizacija predstavljati jedan od najvećih izazova za ukrajinsko društvo i državne institucije.

Demobilizacija kao tempirana bomba, skoro milion vojnika vraća se kući

Matvijčuk je saglasan sa Zalužnim da će povratak gotovo milion boraca iz ratne zone predstavljati neviđeni test za Ukrajinu. Kako upozorava, istorija pokazuje da se vojske koje se vraćaju sa fronta često suočavaju sa dubokim socijalnim i ekonomskim problemima.

- Postoji realna opasnost od građanskog rata, jer, kako pokazuje istorija, vojska koja prestane da ratuje i vrati se kući uglavnom se suočava sa socijalnom nepravdom i naglim promenama u finansijskom položaju. To nisu ratne plate, nego normalne plate. Zatim tu je i nezadovoljstvo svojim položajem u društvu, a maksimilizacija svojih zasluga vodi ka tome da se oni polarizuju - kaže Matvijčuk.

Polarizacija boraca i istorijski presedani

Prema njegovim rečima, ta polarizacija dovodi do podele među vojnicima na suprotstavljene grupe koje počinju da deluju u skladu sa sopstvenim interesima i političkim stavovima, što može prerasti u ozbiljne društvene i političke sukobe.

- Tako je bilo u carskoj Rusiji posle Prvog svetskog rata, što je dovelo i do građanskog rata, kada su vojnici stigli kući sa fronta naoružani i sa ratnim iskustvom. Posle Drugog svetskog rata bilo je nemira i u drugim republikama, na primer, u zapadnoj Ukrajini, kada su političke snage pokušavale da angažuju vojnike koji su se vratili iz rata za svoju borbu - podseća ruski pukovnik.

Duboko podeljena zemlja

Analitičar smatra da zapadni delovi Ukrajine imaju snažno izražen nacionalistički identitet i distancu prema ruskom uticaju, dok je centralni deo zemlje istorijski i politički bliži Moskvi. Takva struktura, ocenjuje on, vodi ka jačanju političkih partija koje će, nakon rata, prvenstveno voditi borbu za finansijske, ekonomske i političke interese.

- Zapadna Ukrajina uopšte nije tipično slovenski kraj. Oni se ne smatraju ni delom ruskog, ni romanskog sveta. Pokušavaju da se obrazuju sami, sa svojim nacionalističkim viđenjem sveta. Centralna Ukrajina je uvek bila pod ruskim uticajem i tamo će se voditi proruska politika. Mislim da će ih rascepkati po političkim partijama i te partije će rešavati svoje zadatke, prvenstveno finansijske, ekonomske i političke. Uslediće borba za vlast - smatra Matvijčuk.

Zalužni kao politički igrač, general u predsedničkoj trci?

Izjave Valerija Zalužnog privlače dodatnu pažnju jer se bivši komandant Oružanih snaga Ukrajine, koji trenutno obavlja funkciju ambasadora u Velikoj Britaniji, sve češće pominje kao potencijalni kandidat na budućim predsedničkim izborima. Prema pojedinim anketama, Zalužni bi mogao da pobedi aktuelnog predsednika Volodimira Zelenskog.

Matvijčuk smatra da Zalužni jasno razume kakvu ulogu povratnici sa fronta mogu imati u budućim političkim procesima.

- Jasno mi je da Zalužni, kao neko ko teži predsedničkoj funkciji, shvata da će vojnici koji se posle rata vrate u civilni život, u suštini, predstavljati ‘drva’ koja će biti bačena u vatru budućeg građanskog rata u Ukrajini - kaže on.

Uslediće kriminal, haos i bezbednosni kolaps

Na forumu "Veterani kao novi politički subjekt" Zalužni je upozorio da se u Ukrajinu očekuje povratak oko milion vojnika i da će to predstavljati ogroman izazov za državu, društvo i same veterane. On je naveo da, iako borbena dejstva još traju, vojnici unutar zemlje "već bivaju proglašeni neprijateljima".

Prema njegovim rečima, nakon demobilizacije mnogi Ukrajinci mogli bi da se suoče sa naglim padom prihoda, nedostatkom posla i stambenog prostora, kao i nemogućnošću samorealizacije. Zbog toga ljudi sa borbenim iskustvom postaju podložni provokacijama i težnji ka "lakoj zaradi".

Zalužni je upozorio da takva situacija može dovesti do porasta kriminala, nebezbednosti na ulicama i ozbiljne političke destabilizacije, uključujući i scenario građanskog rata.

Reakcija iz Vrhovne rade: Proces je već počeo?

Na upozorenja Valerija Zalužnog reagovao je i poslanik Vrhovne rade Aleksandar Dubinski, koji se zapitao da li se 300 hiljada slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica, kao i dejstva takozvanih "kaznenih ekspedicija" u teritorijalnim centrima za regrutaciju, već mogu smatrati elementima građanskog rata.

Upozorenja koja dolaze iz samog vrha ukrajinskog vojnog i političkog establišmenta ukazuju da se Ukrajina, pored rata, suočava i sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima. Masovna demobilizacija, ekonomska nesigurnost i duboke političke podele mogli bi, po završetku sukoba, otvoriti novo krizno poglavlje - ono u kojem bi se borba sa fronta preselila unutar društva.