Beograd 2050: urbanisti otkrivaju viziju prestonice budućnosti
Beograd neće rasti beskonačno, već će se njegov razvoj fokusirati na jasno definisane zone – ističe glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Prema njegovim rečima, mnogi imaju zabludu da prestonica može neograničeno da se širi, ali geografske granice grada i broj stanovnika jasno definišu mogućnosti urbanog razvoja.
– Očekujem da će Surčin dodatno biti urbanizovan i da će prema ovom delu migrirati stanovništvo iz centra. Takođe, levi deo obale Dunava ima veliki potencijal za razvoj, jer postoji mnogo neurbanizovanih područja koja mogu da postanu nova gradska jezgra – rekao je Stojčić.
Jedan od ključnih pravaca budućeg razvoja je upravo leva obala Dunava. Blizina centra, uz planiranu izgradnju mosta preko Ade Huje, doprineće boljoj saobraćajnoj povezanosti i otvaranju prostora za urbane projekte u ovom delu grada.
Surčin, sa infrastrukturnim potencijalom koji donose autoput, aerodrom i planirani projekti, prepoznat je kao zona koja će privući značajan deo migracije iz centralnih delova Beograda. Ovakav pristup omogućava ravnomerniji prostorni razvoj i rasterećuje najgušće delove grada.
Vizija Beograda u narednih 30 do 50 godina kombinuje očuvanje istorijskog jezgra sa planskim širenjem prema periferiji, čime prestonica ostaje grad bogate tradicije, ali i moderna metropola spremna za izazove savremenog urbanog života.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
