Beograd se danas seća NEVINIH jevrejskih žrtava Holokausta: Odavanje počasti na Starom sajmištu
Ceremonija će početi verskim obredom
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, koji se u svetu obeležava 27. janaura, danas će kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu biti održana centralna državna ceremonija.
Pročitajte i:
Ona će početi verskim obredom koji će obaviti rabin Isak Asiel, državnu delegaciju predvodiće ministar Zoran Ðorđević, a prisustvovaće preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, ministri, predstavnici Skupštine Srbije i Grada Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.
Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije podseća da je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Danas otvaranje monumentalne izložbe o Jasenovcu u UN
Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Orden za iskrene prijatelje srpskog naroda: Patrijarh odlikovao Gujona i Ricudisa! (FOTO)
Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama. Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.
Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.