(FOTO/VIDEO) Stanovnici Mirijeva očajni: Bajdina padina se pretvorila u ogromnu septičku jamu, otpad i fekalije ugrožavaju naselje!

Nekada plodno poljoprivredno zemljište sada je u stanju zapuštenosti, prekriveno divljim deponijama, obraslo korovom, ispresecano nelegalnom gradnjom i napuštenim voćnjacima. U pojedinim delovima ovog prostora kanalizacija formira takozvana "jezera fekalija", dok su brojne parcele potpuno zarasle u gustiš. Ovakvo stanje ne samo da narušava izgled okoline, već predstavlja i ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost lokalnog stanovništva.

Ekipa portala Srbija Danas obišla je ovaj deo Mirijeva i zatekla prizor koji se s pravom može opisati kao "mala" ekološka katastrofa.

Većina ljudi ovaj prostor koristi kao divlju deponiju, bacajući sve – od sitnog otpada do glomaznog smeća, poput starog automobila koji smo zatekli, ali i ostataka građevinskog materijala. Situaciju dodatno pogoršava velika količina otpadnih voda i fekalija koje se zadržavaju na pojedinim mestima.

Tokom obilaska razgovarali smo sa jednim od meštana koji na ovom području poseduje parcelu potpuno obraslu u šiblje i korov, do te mere da joj jedva može prići.

- Imamo veliki problem sa ovim delovima Bajdina. Naši sugrađani izlaze sa tvrdnjama da je to zemljšte pod šumama, ali ovde nema ni "š od šume". Ovde je samoniklo šiblje, jer su ljudi prestali da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, jer apsolutno ne vidimo nikakvu ekonomsku računici zbog krađa. - rekao je Tomislav Petrović, jedan od starosedelaca Mirijeva.

- Građani Mirijeva su nekada hranili ceo grad, ali sada je situacija drugačija. Dali smo najviše stanovnicima glavnog grada, a sada ovo stoji i propada, jer kada pokušamo nešto da uzgajamo drugi nam kradu - dodao je on.

Pored fekalija i otpada, ovaj teren u Mirijevu je trenutno pogođen divljom gradnjom, gde mnogi objekti ne samo da nemaju urednu legalizaciju, već i ugrožavaju infrastrukturalnu povezanost naselja. Mnogi objekti nemaju kanalizaciju, a otpadne vode često završavaju u divljim deponijama na parcelama Bajdine padine, što stvara ozbiljne higijenske probleme. Stanovnici su frustrirani, jer ne mogu ni da dođu do svojih parcela zbog neuređenih puteva i deponija. Takođe, problem sa fekalijama koje se ispuštaju u prirodne tokove, pored nesnosnog smrada, može dovesti i do ozbiljnih zagađenja, što dodatno otežava život u ovom delu naselja.

Kako ističe urbanista, Mihailo Mikavica, izgradnja infrastrukture, posebno kanalizacije i vodovoda, bila bi ključna za poboljšanje životnih uslova. Prema planu, kanalizacija bi trebalo da bude povezena sa gradskom mrežom, čime bi se eliminisao problem otpadnih voda koje trenutno zagađuju okolinu.

Povećanje infrastrukturnih kapaciteta, izgradnja novih stambenih, obrazovnih, kulturnih i komercijalnih objekata, stvaranje radnih mesta, ali i očuvanje velikih zelenih površina, doprinose ne samo boljem kvalitetu života u ovom naselju, već i širem razvoju Beograda.

U ovom kontekstu, urbanizacija može biti ne samo put ka modernizaciji i ekonomskom prosperitetu, već i put ka većoj društvenoj odgovornosti, jer bi pošumljavanjem delova Bajdine padine i sređivanjem ekološkog sistema spasili ruglo i leglo zaraze koje se tamo trenutno nalazi.

Plan regulacije Mirijeva donosi ekološki boljitak za Bajdinu padinu?

Trenutno, Bajdina padina izgleda kao sve, samo ne kao ekološka oaza – prekrivena je korovom, obrasla divljim rastinjem i zapuštena. Međutim, plan urbanizacije predviđa konkretna rešenja. Ključna mera je pošumljavanje, koje će doprineti stabilizaciji tla na području sklonog klizištima, što je veliki ekološki iskorak.

Četvrtina ovog prostora biće pretvorena u šumu, čime će se značajno poboljšati ekološki status ovog područja, koje je trenutno zapuštena deponija i leglo otpada. Privatne parcele pogođene su nekontrolisanim odlaganjem smeća i izlivanjem fekalija, ali urbanizacija nudi priliku za trajno rešavanje ovih problema, donoseći dugoročne ekološke i infrastrukturne benefite.