Kreativna industrija doneće novo zlatno doba razvoja Beograda i Srbije

Izgubio sam opkladu.

Kladio sam se sa prijateljem da li će lažna srpska elita da napadne predsednicu Vlade Anu Brnabić i tek formirani Savet za kreativne industrije. Verovao sam da niko normalan ne može da se suprotstavi nečemu što Srbiju približava razvijenom svetu.

Nije prošlo nekoliko sati, a članovi Saveta su nazivani najpogrdnijim imenima, lažna elita ih se ritualno odricala na društvenim mrežama, a premijerku Brnabić su vređali da je marioneta.

Moj prijatelj je bio u pravu.

Lažnoj eliti sa društvenih mreža nije važno da Srbija napreduje, da se reformiše i razvija, a da naši ljudi žive i rade u svojoj zemlji. Oni žive od toga što mrze Vučića i svaka nesreća im je dobra ako to izaziva potrese u društvu. Formirajući Savet za kreativne industrije premijerka je uradila ono što je njen posao. Prepoznala je industriju koja u Srbiji raste iznad proseka privrede, razumela je da se to uklapa u svetske ekonomske trendove i videla u tome šansu za razvoj naše zemlje.

Kreativne industrije stvaraju više od sedam odsto bruto društvenog proizvoda u svetu sa rastom od oko 10 odsto godišnje, dok je u najrazvijenijim zemljama ovaj rast i do 20 odsto godišnje. Ova industrija u Srbiji već sada zapošljava više od 100.000 ljudi, uglavnom starosti između 25 i 44 godine, od kojih veliki broj čine žene.

Ukupni prihodi srpske kreativne industrije čine 13,5 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno 4,7 milijardi evra u 2016. godini, uz prosečni rast od 6,4 odsto godišnje u poslednje tri godine. Imamo li mi bilo koju drugu industriju sa ovakvim rezultatima? Nemamo. Zato su "kreativne industrije naša šansa za brži privredni rast i razvoj društva i ekonomije", kako je to rekla premijerka. Osnivanje Saveta treba da omogući još brži razvoj tog sektora kroz predlaganje javnih politika vezanih za razvoj kreativnih industrija u Srbiji.

Sektor kreativne industrije počiva na talentu, veštinama i kreativnosti nosilaca poslovanja, a pored kulturne ostvaruje i značajnu ekonomsku misiju. Kreativnost je strateški resurs za povećavanje konkurentnosti u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Sektor obuhvata grafičku, reklamnu, muzičku i filmsku industriju, izdavaštvo, štampane i elektronske medije, industriju igara na sreću, a posebno mesto zauzima sport sa pratećim objektima i organizacijama.

Upravo zato će Beograd u narednim godinama tražiti šansu u razvoju kreativnih industrija i start-ap projekata. Nedavno smo na sastanku sa premijerkom Brnabić odredili nekoliko projekata za razvoj kreativnosti i talenata naših ljudi.

Najvažniji od tih projekata je preuređivanje prostora na kome se danas nalazi Marina Dorćol i zapuštena zgrada stare električne centrale koja je još od 1893. godine snabdevala grad električnom energijom. Stara centrala će postati Naučno - istraživački centar "Nikola Tesla" u okviru koga će se nalaziti Muzej Nikole Tesle, biblioteka, kampus za studente i profesore iz celog sveta, ali i prostor za razvoj kreativnosti i talenta naših ljudi.

Muzej Nikole Tesle će imati prostor od više hiljada kvadratnih metara, umesto 300 m2 koliko ima zgrada u kojoj se sada nalazi. Beograd će izgradnjom ovog naučno - istraživačkog centra postati svetski centar kada je u pitanju memorijalizacija i istraživanje života i rada Nikole Tesle.

Grad i Vlada će određene prostore, uglavnom bivše industrijske objekte, otkupiti iz stečaja ili prenameniti one koji su u našem vlasništvu i pretvoriti ih u centre u kojima ćemo omogućiti da mladi i talentovani ljudi počnu da rade, razvijaju svoje ideje i zapošljavaju druge.

Zanimljivi prostori su nam ložionica u okviru "Beograda na vodi", Stara šećerana na Čukarici kao i zapušteni kompleksi u Rakovici.

Posebnu pažnju ćemo posvetiti razvoju start-ap projekata u Beogradu.

Decembra prošle godine video sam kako Izrael i Tel Aviv to rade. Njihovi start-ap projekti generisali su 9,5 milijardi dolara, a doprinose izvozu sa 15 odsto. Imaju čak 300 razvojnih centara prestižnih svetskih kompanija. Izrael gaji kulturu inovativnosti među svojim mladim ljudima, od stvaranja inkubatora na svim univerzitetima, pa sve do vojske koja svoje pripadnike podučava informacionim tehnologijama i inovacijama.

Tel Aviv, kao najveći izraelski grad, posebno podržava kreativne industrije i start-ap projekte i to je put kojim Beograd treba da ide.
Naša beogradska strategija biće da podržavamo ovu vrstu projekata putem subvencija i institucije anđela - investitora. Subvencije inovativnim i start-ap projektima trebalo bi da se daju u iznosu od 50 - 80 odsto na osnovu održivog biznis plana. U Izraelu čak 61 odsto ovih firmi nastavlja svoj razvoj.

Naravno, pomoć ćemo davati i u vidu pravnih saveta i niskih renti poslovnog prostora u vlasništvu grada i države. Anđeli investitori su ljudi koji ulažu novac u start-ap firme, a za uzvrat dobijaju udeo u vlasništvu. U Izraelu, veliki broj ovakvih investitora, pogotovo u začetku, su predstavljali imućni pripadnici dijaspore. Ovaj princip treba primeniti i u Srbiji.

Verujem da će naredne decenije biti novo zlatno doba razvoja Beograda i Srbije. Kao što verujem da su razvoj kreativnosti i talenta kroz grafičku, reklamnu, muzičku i filmsku industriju, kao i kroz izdavaštvo, štampane i elektronske medije, šansa za naš grad.

Kao što je rekao Slobodan Jovanović: "U utakmici naroda srpski narod može da nastupi samo kao kulturna snaga".