Ložionica: Industrijsko nasleđe pretvoreno u centar kreativnosti

 Početkom 20. veka, zgrada Ložionice služila je kao objekat za smeštaj, popravku i servis parnih lokomotiva - ključnih mašina Druge industrijske revolucije. Kao deo kompleksa u blizini tadašnje Glavne železničke stanice, bila je simbol tehnološkog i infrastrukturnog razvoja grada.

Tokom decenija, kako su parne lokomotive prestale da se koriste i železnička infrastruktura evoluirala, Ložionica je izgubila svoju prvobitnu namenu i dugo ostala neaktivna. Zgrada je bila izložena propadanju sve dok se nije pokrenuo njen opsežan projekat obnove i adaptacije koji je završen 2025. godine. Na taj način stara industrijska građevina dobila je novu ulogu u savremenom kulturnom i društvenom životu Beograda.

Danas Ložionica predstavlja multifunkcionalni centar kreativnih industrija i inovacija, koji spaja umetnost, nauku, tehnologiju i biznis. U obnovljenom prostoru nalaze se radionice, učionice, sale za sastanke, izložbeni prostori i moderna „black box“ sala prilagođena različitim vrstama događaja poput premijera, konferencija, koncerata ili pozorišnih predstava. Pored zatvorenih prostora, deo kompleksa čine i otvoreni prostori pogodnih za javne događaje, kao i prepoznatljivi Vodotoranj — nekadašnji objekat za snabdevanje parnih lokomotiva vodom - koji je danas mesto za digitalne i multimedijalne izložbe.

Ložionica je zamišljena kao mesto susreta i saradnje: kreativci, inovatori, startapi, umetnici i naučnici imaju priliku da razmenjuju ideje, razvijaju projekte i rade zajedno na novim konceptima. Kroz konferencije, radionice, panel diskusije, izložbe i druge programe, prostor omogućava raznovrsne kulturne, obrazovne i poslovne inicijative koje doprinose razvoju kreativnih industrija u Beogradu i regionu.

Ovaj projekat predstavlja primer kako se industrijsko nasleđe može sačuvati i uklopiti u savremeni urbani kontekst, dajući starim arhitektonskim strukturama novu funkciju i nove sadržaje. Ložionica tako postaje simbol kontinuiteta između prošlosti i budućnosti, pokazujući da kulturni identitet grada može biti izgrađen i na očuvanju industrijske istorije, ali i na stvaranju prostora koji inspiriše generacije da stvaraju i inoviraju.

Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.