OD TONE SMEĆA I BARAKA, DO NAJVEĆEG GRADILIŠTA U EVROPI: Beograd na vodi nekada i sada - projekat vredan 3,5 milijardi evra (FOTO)

Pre sedam godina tu je bila močvara, železničke šine, ljudi su živeli u vagonima i bez kanalizacije, a ko je pokušao da prođe biciklističkom stazom često je bio meta napada pasa lutalica. Do 2015. godine, desna strana Save, ne samo da nije lepo izgledala, već je predstavljala i neku vrstu opasnosti za prolaznike. Nekada je ta strana Save bila asocijacija na sivilo, mrak, tišinu, bedu, glad i umor.

Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio.

U dvadesetom veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv - Savski amfiteatar.

Sada se tu nalazi najveći građevinski projekat u Evropi, vredan 3,5 milijardi evra. I to nije samo šoping mol, već na tom prostoru niče i Kula "Beograd", najviša na Balkanu.

Od tone smeća i baraka raštrkanih ispod mosta, stigli smo do veoma uređenog naselja.

BEOGRAD NA VODI - NEKAD I SAD

Istorija gradnje

Projekat "Beograd na vodi" je prvi put predstavljen u obliku razrađenih crteža i slika 18. januara 2014. godine. Prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i grupi visokih predstavnika vlasti je projekat predstavio Muhamed Alabar, direktor novoosnovane kompanije "Igl Hils" (Eagle Hills). Tada se prvi put predstavlja i kula od 180 metara visine, markantna građevina koja će biti centralna odlika čitavog plana. Kao autor projekta kule Beograd je naveden projektantski biro Skidmore, Owings & Merrill iz Čikaga.

Uklanjanje prvih šina, što su bili prvi građevinski zahvati na lokaciji, je počelo 8. marta 2014. godine. Tada je pokrenuta prva faza uklanjanja šina, oko jedne trećine od 50 km pruge i 200 skretnica, procenjena na oko 2,55 miliona evra. Procenjeno je da na tom prostoru ima oko 250 porodica koje su smeštene u raznim objektima ali uglavnom barakama i sličnim neuslovnim zgradama ili čak napuštenim železničkim vagonima. Prve porodice sa lokacije Bara Venecija su raseljene već aprila meseca iste godine. Pored toga, potrebno je bilo izmestiti veći broj brodova i olupina koje su nasukane ili privezane za taj deo obale, a neki i iz korita reke Save.

Master plan i maketa celog područja "Beograda na vodi" je predstavljena 27. juna 2014. godine i izložena u obnovljenoj zgradi Beogradske zadruge. Tada su premijer Aleksandar Vučić i direktor kompanije "Igl hils" Mohamed Alabar predstavili master plan, a najavljeno je da investicija treba da iznosi 3,1 milijardu evra.

Građevinska dozvola za prve objekte je izdata 24. septembra, a kamen temeljac su 27. septembra 2015. godine postavili Predsednik Vlade Aleksandar Vučić i vlasnik Igl Hils-a Muhamed Alabar.



Kamen temeljac za kulu, osnovni simbol celog poduhvata, je postavljen 15. aprila 2016. godine. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Mali i vlasnik Igl Hils-a Muhamed Alabar. Tada je objavljeno da će kula biti visoka 168 metara, imati 42 sprata od kojih će prvih 20 zauzimati luksuzan hotel, iznad toga 222 luksuzna stana i restoran sa vidiU ponudi se nalaze najbolji svetski i domaći brendovi na jednom mestu, desetine kafića i restorana, dva zabavna kompleksa i bioskop sa najnaprednijom IMAX tehnologijom.kovcem i da će se zvati "Kula Beograd"

Useljavanje stanara u prvu zgradu, BW Residences počelo je sredinom jula 2018. godine. Zgradu je svečano otvorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u društvu državnog vrha i Muhameda Alabara, direktora kompanije "Igl Hils". Ceremoniji je prisustvovao veći broj novinarskih ekipa, kojima se Vučić obratio pitanjem:

- Da li vam se sviđa, ljudi?

Stambene zgrade "BW Vista" i "BW Parkview" su useljene septembra 2019. godine. Bulevar Vudroa Vilsona i Savski park su otvoreni novembra iste godine.

Trenutno na celokupnom prostoru projekta postoji više od 17 aktivnih gradilišta, a cena nekretnina kreće se od 2.800 do 8.500 evra po kvadratnom metru. Uz to, Beograd na vodi će doneti gradu dve nove škole, četiri vrtića, medicinsku ustanovu, a stara ložionica će dobiti novu namenu u oblasti kulture i obrazovanja.

Projekat Beograda na vodi je promenio investicionu klimu u Beogradu i zbog njega već tri godine grad izdaje svake godine preko milion kvadrata u građevinskim dozvolama, što se desilo i tokom 2020. godine. Drugi razlog je to što je potpuno obnovljen jedan deo grada koji je bio zapušten i bio jedan od najružnijih.

U okviru projekta je otvoren i tržni centar Galerija. Reč je o tržnom centru na samoj obali Save sa 300.000 kvadratnih metara ukupne površine 93.000 kvadrata prostora za izdavanje i 3.600 parking mesta. U okviru tog objekta nalazi se oko 200 lokala i više od 20 restorana, kao i bioskop sa više od 1.700 mesta. U Galeriji se osim novih brendova mogu naći i već prisutni brendovi sa svojim premijum izdanjima.

U ponudi se nalaze najbolji svetski i domaći brendovi na jednom mestu, desetine kafića i restorana, dva zabavna kompleksa i bioskop sa najnaprednijom IMAX tehnologijom.

Na prostoru "Beograda na vodi" je izgrađeno nekoliko javnih prostora. Investitor "Beograda na vodi" uredio je Sava promenadu, rekonstruisao Hercegovačku ulicu, izgradio Bulevar Vudroa Vilsona i Ulicu Nikolaja Кravcova kao i Savski park površine 27.000 metara kvadratnih na kojima se nalaze dečja igrališta, sportski tereni, piknik zone i amfiteatar.

Tržni centar "Galerija"

Najveći šoping centar u ovom delu Evrope, "Galerija Beograd", u sklopu "Beograda na vodi otvoren je 30. oktobra pretprošle godine, a otvaranju je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Galerija" se prostire na 300.000 kvadratnih metara. Ukupna površina "staza" je 34.000 kvadrata, pa ako posetilac želi sve da ih pređe mora da prepešači pet kilometara. U tržnom centru je instalirano 50 pokretnih stepenica.

- Svaka ulica i trg u "Galeriji" dizajnirani su u posebnom stilu - postoje ulice koje su inspirisane starim beogradskim ulicama, pa su fasade, rasveta i ulični mobilijar urađeni u maniru kakav se sreće u Knez Mihailovoj, dok su pak druge ulice uređene u modernom stilu. Cela "Galerija" je inspirisana duhom Beograda - kažu u kompaniji.

Oko 20 odsto ukupne površine predviđeno je za restorane i kafiće.

Prostor predviđen za izdavanje zakupcima prostire se na 93.000 kvadrata, odnosno oko 200 lokala i više od 20 kafića.