PARFEMI SE PRODAVALI NA GRAM, A MODA JE DOLAZILA IZ PARIZA: Kako je nekada izgledao Beograd?
Prestonica kakve se retko ko danas seća.
Beograd se svakim danom sve više gradi i ne prestaje da nas iznenađuje svojim izgledom. Iako ne liči mnogo na grad od pre nekoliko decenija, zadržao je svoj duh i to je ono što uvek treba da ima.
SUSRET KOJI MU SRBI NISU OPROSTILI! Evo šta je knez Pavle rekao o Hitleru nakon što ga je upoznao
NJENO IME NIKO NE ZNA, ALI NADIMAK SVI PAMTE: Baka je ulepšala ručkove mnogim generacijama na Balkanu!
ČIJI LIK SE NALAZI NA NOVČANICI OD 5.000 DINARA? Moćni naučnik i političar čije ime nosi i jedan plato u Beogradu
Da li danas iko uopšte zna kako je naš glavni grad izgledao pre i šta se nalazilo na današnjim popularnim lokacijama?
Na potezu od Slavije do Terazija i Knez Mihailove ulice, nalazili su se brojni lokali: od parfimerija, preko salona mode, popularnih modiskinja, šeširdžija, frizerskih salona za dame i gospodu, zubara, poslastičara…
Poslastičarnica na Terazijama se otvarala posle pozorišne i bioskopske predstave, i radila je čak do 1 sat posle ponoći.
Od toaleta za balove do čokolade, rakije i pudera iz Francuske, ponuda je bila izuzetna, a Beograđanke su mogle da „bojadišu kosu“, da „urade električnu ondulaciju“ i sve vrste frizerskih radova, da „neguju lepotu po pariskom i berlinskom sistemu“, da sašiju večernje toalete i kupe „pelcane mantlove“ – sve to „po solidnim cenama i prvoklasnoj usluzi“.
Moda je dolazila najčešće iz Pariza, a svako ko je želeo da u tadašnjoj kraljevini bude šik, znao je da treba da prati trendove iz Grada svetlosti. Parfemi su se prodavali na gram, a francuska rakija rešavala je sve bolove reume.
Ono što je isto interesantno bilo je da se depilacija nekad zvala uništavanje dlaka „elektrolizom za svagda“.
Sve je napredovalo poslednjih godina, pa tako i Beograd. Stambeni objekti su moderniji, kafići, frizerski saloni i butici su na sve strane i svako može da pronađe nešto u svom stilu i provede svoje vreme na način koji ga čini srećnim.
Bitno je da naša prestonica zadrži svoju posebnost i ono što ga čini drugačijim, bez obzira na nove građevine, a njeni građani da uživaju u svemu što nudi i čuvaju ga u svakom smislu.