Pomen žrtvama komunističkog režima i podrška ideji o obnovi spomen-parka "Kraljeva česma"
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić prisustvovao je danas komemorativnom skupu i pomenu nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu i Srbiji i tom prilikom podržao obnovu devastirane „Kraljeve česme” u Lisičjem potoku.
Ideja je da se u saradnji s gradom i nadležnim institucijama i preduzećima česma restaurira, a prema originalnom izgledu i nacrtu, koji je radio tim arhitekte Nikolaja Krasnova, obnovi čitav spomen-park u sklopu kojeg bi se podigao i prvi spomenik brojnim žrtvama streljanim bez suda na ovoj lokaciji krajem 1944. godine.
Gradonačelnik Šapić je podržao skup kao „Srbin i rodoljub, kao prvi među jednakima”, izražavajući nadu da će moći da uradi ono što je trebalo mnogo ranije da bude urađeno.
Šapić: Nastavljeno uređenje šetališta "Lazaro Kardenas", uskoro na red dolaze splavovi (FOTO)
Šapić: Od sledeće školske godine nova i moderna škola "Svetislav Golubović Mitraljeta"
Šapić: Po hitnom postupku javna nabavka za preostalih 130 metara saobraćajnice uz nadvožnjak u Batajnici
– Ovo mesto je važno kako bismo ukazali na to da je boljševički, komunistički režim srpskom narodu i srpskoj državi doneo samo čemer, jad i nesreću. Nekima je napravio platformu da dobiju svoje države, nekima je stvorio čak i nacije, nama ne vidim da je dobra doneo. Zbog nacionalnog pomirenja važno je da pravimo jasnu razliku između tog režima i naših sestara i braće koji su se borili protiv nacista i fašista u narodnooslobodilačkom pokretu jednako kao i borci Jugoslovenske vojske u otadžbini. Posle 2000. godine desila se rehabilitacija Ravnogorskog pokreta, ali mi se čini da su još uvek duboke rane među nama zbog prekrajane istorije. I drugi narodi imaju različitosti, ali postoje tačke koje treba da nas ujedinjuju – rekao je Šapić.
Gradonačelnik je najavio da će se za početak sanirati i restaurirati česma koja je, kako je ocenio, posvećena jednoj od najvažnijih istorijskih ličnosti srpskog naroda kralju Aleksandru.
– Zavod za zaštitu spomenika će uraditi detaljan projekat sanacije, nakon čega ćemo čitav ovaj park urediti jer on treba da bude spomen-obeležje žrtvama komunističkog, boljševičkog režima. Neke stvari moramo da ostavimo iza sebe, ali ne smemo da ih zaboravimo. Dajem vam javno obećanje da će Grad Beograd ovaj projekat završili zarad nacionalnog jedinstva, zarad toga da kao Srbi jedni druge štitimo i da bismo čuvali sećanja za buduća vremena – naglasio je Šapić.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević podsetio je da je na ovom mestu stradalo na hiljade ljudi, zbog drugačijeg i slobodnog mišljenja, što je van granica razuma.
– Proglašeni su krivima bez suda, bez opcije da se brane. Zato danas svi treba da se setimo njihovog nevinog stradanja i da uputimo jasnu poruku da ovi zločini nisu i nikada neće biti zaboravljeni. Oni koji su stradali nisu imali pravdu, ali zaslužuju da imaju sećanje – naglasio je Aleksandar Karađorđević.
Grupa građana, intelektualaca, Udruženje žrtava komunističkog režima i Udruženje „U ime naroda za slobodnu Srbiju”, uz podršku još nekoliko udruženja i pokreta, već pet godina složno rade na realizaciji ove ideje. Inicijativni odbor, koji je pokrenuo akciju, čine akademici Dušan Kovačević i Matija Bećković, Jelisaveta Karađorđević, profesor Leon Kojen, Savo Jović, protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, Slobodan Đurić, predsednik Udruženja žrtava komunističkog režima, Ljiljana Pekić, fondacija „Borislav Pekić”, istoričari Milan St. Protić, Srđan Cvetković, Kosta Nikolić i mnogi drugi.
Na skupu su se obratili i prorektor BU prof. dr Ratko Ristić, prof. dr Milo Lompar, dr Bojan Dimitrijević, Mirko Petrović, Nevena Tatić Karajović, te ispred udruženja dr Ena Mirković i Srđan Cvetković, pomen je obavio protojerej-stavrofor Ilija Šmigić sa sveštenstvom, a himnu „Bože pravde” i „Vostani Serbie” otpevao je Zoran Sve Jovanović.
Na kraju su položeni venci u znak sećanja na žrtve. Na skupu je izražena posebna zahvalnost gradonačelniku Aleksandru Šapiću jer je, kako je navedeno, prvi gradonačelnik na ovom mestu posle Vlade Ilića.